Данас је Ђурђевдан: Ово су обичаји

Празник Светог Ђорђа обиљежава долазак прољећа, буђење природе, заштиту стоке и људи, и носи богат сплет обичаја, вјеровања и ритуала - и хришћанских и предхришћанских.

Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба.

С обзиром на то да је данас сриједа, трпеза мора да буде посна, пише Глас.

Заштитник слабих и немоћних

Према предању, овај светитељ је заштитник слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин.

Рођен је између 275. и 280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.

Када му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, гд‌је је д‌јечак одрастао.

Страдао за вјеру

Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.

У то вријеме цар је започео велики прогон хришћана, а Ђорђе је ступио пред цара и рекао да је и он хришћанин.

Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница и страшна мучења нису га поколебали, он се непрестано молио Богу и Бог га је исцјељивао и спасавао смрти.

Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног покојника, многи су примили вјеру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра.

Цар је потом одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сјечењем главе.

Царица Александра је издахнула на путу до мјеста погубљења, а Георгије је посјечен 23. априла, односно 6. маја по новом календару 303. године.

Заштитник многих држава и градова

Светог Георгија прослављају и католици и православци, свако по свом календару.

Посвећени су му многи манастири, међу којима је најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.

Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи.

Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, и други народи.

Уједно је и највећи ромски празник који симболизује долазак прољећа

Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије - Георгије и Аждаја.

Празник са највише обичаја

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја. Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и љета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усјеве.

Стога се већина обичаја који постоје у народном вјеровању односе на заштиту, здравље и плодност.

Кључни обичаји:

Плетење вјенчића

Умивање и купање

Кићење дома зеленилом

Обичаји за неудате д‌јевојке

Ритуална мужа оваца

Обичај је да се на овај дан плету вјенчићи од љековитих трава који се бацају у текућу воду.

Плету се вјенчићи од "ђурђевског цвијећа": ђурђевка, мљечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући.

На сам Ђурђевдан треба пожурити и у рано јутро изаћи на поља где се беру цвијеће и друге травке.

Ово се чини да би година и дом били “берићетни“, па се у народу каже: “Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“.

Д‌јевојке су на Ђурђевдан у раним јутарњим сатима плеле вијенац, а затим кроз исти гледале младиће који им се допадају.

Оне које са нестрпљењем чекају удају, вјенчић који су исплеле баце у оближњу ријеку или поток, а уколико он плови по површини воде, наредне године ће обући вјенчаницу.

Уколико вијенац потоне, љубав свог живота ће сачекати још мало.

У неким крајевима ти вијенци се не бацају, већ стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана. Вјерује се да вјенчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.

Вијенац украден са д‌јевојчине куће симболише то да онај који га украде једног дана може да постане њен будући муж.

Многи праве крстове од лијесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама - да би се сачували од града (слично крстовима од бадњака за Божић).

Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно прољећно биље: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса, то се затим стави под ружу у башти да преноћи.

Ујутру се сви редом умивају водом:

д‌јеца - да буду здрава као дрен,

д‌јевојке - да се момци грабе око њих,

старији - да буду здрави,

домаћин – да му кућа буде добро чувана.

Обичај је и да жене и д‌јевојке донесу увече кући, уочи Ђурђевдана, воду са воденичког кола. У њу треба ставити различито биље, а нарочито селен, па се на Ђурђевдан том водом умити, да би се од њих “свако зло и прљавштина отресли и отпали”.

У појединим крајевима Србије се током брања цвијећа двојке и младићи “гађају” биљком прилепача. То је коровска биљка, стабло јој је усправно или мало полегло, а листови на врху су љепљиви. Уколико вам се допада неки младић или двојка, требало би да баците ову биљку на симпатију, па ако се залијепи, то значи да ће се и он или она “залијепити за вас”.

Још једно дрво данас има посебно значење, а то је граб. Када наиђете на граб у шуми током брања ђурђевка, требало би да се заљуљате на грани, како би се ваша симпатија “грабила” за вас. Поред љуљања, олисталим гранчицама граба момци и д‌јевојке ките куће и капије на Ђурђевдан, како би лакше нашли брачног друга. Наравно, бере се и ђурђевак.

Младићи у поноћ одлазе до кућа д‌јевојака које им се свиђају, скидају капије и односе их негд‌је далеко и тако стварају муке родитељима који затим морају да их траже по селу. Вјерује се да ће тако д‌јевојка удати те године.

Вече уочи Ђурђевдана домаћини су имали обичај да одаберу два млада лука у башти, од којих један представља срећу, а други несрећу. Потом им се перке поравнају маказама, а на празник се изјутра провјери који је више израстао. У зависности од тога који је виши лук – пратиће нас срећа или несрећа током године.

Традиционално се врши прва мужа оваца за ту годину, често кроз вјенчиће, како би млијеко било масно и здраво

Вјеровања

Према вјеровању, на данашњи дан се срећу зима и прољеће.

Ако је на Ђурђевдан ведро вријеме, биће плодна година, каже старо вјеровање, а ако пада киша, предстоји сушно љето.

Према народним пјесмама, на Ђурђевдан су се састајали и хајдуци, па је тако Ђурђевдан хајдучки састанак.

Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.

Треба поранити и не ваља спавати преко дана. Ако то урадите, ризикујете да вас глава боли преко цијеле године. Али, народ је и за ово смислио лухек. Ако вам се већ деси да данас задријемате, онда на Марковдан, осмог маја, треба “спавати на истом мјесту” и бол ће престати.

Светог Георгија СПЦ слави два пута годишње

Српска православна црква га слави два пута годишње.

Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном календару), а други је пренос моштију и обнављање Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном календару), пише Глас Српске