Аутор:
Биљана СтокићКоментари:
0
Прсти се плаве. У рукама кантице, а под ногама тепих од боровничњака. Дјеца су са мајкама поранила у бербу шумских боровница. А до оних најбољих боровничњака на Вучјој планини није лако доћи. И посао је захтјеван. Ипак, дјеца се не жале. Када се уморе, мало прилегну међу боровницама, предахну, па наставе са радом.
"Ја долазим да берем боровнице са мамом. И како иде? Добро. Јеси се уморио? Да", каже Марко Тешић, Вучја планина.
"Убрао сам доста, канту. Свака част. Је л' захтјеван посао? Па мало јест, али навикне се", каже Новак Божић, Вучја планина.
А те радне навике стичу се од малих ногу. Потражња за шумским боровницама је велика. Килограм кошта 25 марака. А укуснијих дивљих боровница, од оних са нетакнуте планине, за дјецу нема.
"Одушевљени су, воле. Идемо на планину ту нам је лијепо. Дружење у природи, понесемо и храну и пиће, као неки пикник направе дјеца", каже Ирена Божић, Вучја планина.
Исцрпе планина и берба, а онда је сваки залогај дражи. Чули су берачи да је тик уз боровњичњак примјећен вук, а недалеко и медвјед. То их не плаши. У цик зоре стижу на планину.

"Зором да излазак сунца видимо. Је л' опасно брати овдје, на овим дивљим теренима, шумске боровнице? Па добро, ја мислим да није толико. Јесте ли видјели понекад неку дивљу звијер? Не. Али чула сам да ти имаш жељу да сусретне меду негдје? Да имам, али нисмо га видјели", каже Ирена Тешић.
Сваки дан на планини је нови изазов. Али и прилика да се уберу плодови које она дарује. Берба шумских јагода већ је завршена, а купине тек стижу.
"Беремо гљиве, све. Испратите један плод и други већ стиже. И тако то у природи све у круг? Баш", каже Ирена Божић.

А стижу све и вриједне домаћице из Теслића, и то заједно. Занимљиво је да много тога, Ирене, имају заједничког. Осим што су имењакиње, оне су и комшинице, запослене у истој школи, имају по троје дјеце, и уз све своје обавезе баве се сточарством, производњом млијека и сира, а редовно убиру и шумске плодове.
Берба шумских боровница на платоу Вучју планине завршава се за који дан. Али оно што овдје највише вриједи не може се убрати. То су радне навике које се преносе са кољена на кољено. Дјеца уз своје мајке уче да раде, поштују природу и оне најважније животне лекције не уче из књига, него у природи уз своју породицу.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
21
20
21
14
20
56
20
47
20
42
Тренутно на програму