Готово 70 година иза истог шанка: Ана и са 101 годином ради

Многи не доживе њене године, а они малобројни срећници који доживе стоту, јутра углавном проводе у миру сопственог дома. Међутим, госпођа Ана Поси која ће ускоро напунити 102 године, сваки дан устаје око шест сати, одлази у свој кафић, подиже ролетне и укључује апарат за кафу.

Ова невјероватна Италијанка има 101 годину и сматра се најстаријом активном баристкињом на свијету, а иза шанка свог малог бара ради већ готово седам деценија, преноси Путни Кофер.

Занимљивости

Хороскоп открива какав је ваш колега на послу

Њен Бар Централе налази се у Небијуну, малом градићу смјештеном на брежуљцима изнад прелијепог језера Мађоре на сјеверу Италије. Локал је отворила са супругом Ренатом, којег су сви звали Рене (Ренè), 1. маја 1958. године. Од тада су се промијенили град, гости, навике и цијела култура испијања кафе, али Ана је остала тамо гд‌је се најбоље осјећа, иза свог шанка и међу људима.

Шта Ана сматра тајном своје виталности?

Ана је рођена 16. новембра 1924. године. Данас има 101 годину, али о мирном пензионерском животу још увијек не размишља. Њен радни дан почиње рано. Устаје око шест сати, а већ пола сата касније долази у Бар Централе. Током хладнијих мјесеци прво наложи пећ, затим укључује апарат за кафу, подиже ролетне и чека прве госте.

Годинама је радила сваког дана, укључујући нед‌јеље, Божић и Ускрс. У бару би остајала до вечерњих сати, а слободне дане и годишње одморе готово да није познавала.

"Рад је оно што вас заокупи, али вам истовремено нешто и даје. Због њега се осјећате самостално и не морате да зависите од других“, објаснила је Ана својевремено у разговору за Ројтерс.

Посао не доживљава као терет. Управо супротно, вјерује да је свакодневна рутина, стална комуникација с људима и чињеница да увијек има нешто да ради одржавају активном и ментално бистром.

Како је почела њена прича иза шанка?

Прије него што је отворила сопствени локал, Ана је већ имала много искуства у угоститељству. Њени родитељи водили су ресторан, бар и продавницу дувана, а она је почела да ради са 18 година. Након Другог свјетског рата преселила се у Ђенову, гд‌је је помагала рођацима у ресторанима и хотелима те учила све, од послуживања и чишћења до вођења пословања. Након удаје вратила се у родни крај. Она и супруг отворили су мали Бар Централе. У почетку су послуживали само кафу јер нису имали дозволу за продају алкохола. Ана је припремала еспресо и капућино, док је Ренато послуживао госте за столовима. Када је њен супруг преминуо 1974. године, Ана је остала сама с двоје д‌јеце и породичним послом. Међутим, од локала никада није хтјела да одустане.

Како је Бар Централе некада изгледао?

Данашњи Бар Централе једноставан је, старински локал који нема модеран ентеријер. Међутим, током шездесетих и седамдесетих година био је једно од најживљих мјеста у околини. Имао је џубокс, флипер, стони фудбал и плесни подијум на отвореном с погледом према језеру. Гости су долазили из околних мјеста како би се дружили, плесали и упознавали нове људе.

"Долазили су овамо како би се упознали и плесали. Са стоним фудбалом били смо најмодернији бар у мјесту“, присјетила се Ана.

Посебно живо било је када су фудбалери АЦ Милана долазили на припреме у Небијуно. Након тренинга свраћали су код ње на аперитив, а за њима су стизале групе обожавалаца у потрази за аутограмима. Међу познатим гостима били су Ђани Ривера , Фулвио Коловати и други велики играчи тог периода.

Зашто је њен бар више од мјеста за кафу?

Вријеме џубокса и плесних вечери одавно је прошло, али Бар Централе и даље има важну улогу у животу локалне заједнице. Ана каже да то није само мјесто на које људи долазе нешто да попију. За њу је бар попут породице и својеврсни центар за сусрете. Мјештани јој долазе и траже помоћ с документима, долазе по савјет или једноставно желе с неким да разговарају. Неке госте познаје цијелог њиховог живота, а они који су некада долазили као д‌јеца данас свраћају са својим унуцима.

Када Ана планира велику рођенданску прославу?

Свој 101. рођендан Ана је прославила скромно, у кругу породице и људи који је свакодневно посјећују. Када су је питали планира ли да престане да ради, одговорила је у свом препознатљивом стилу.

Велику прославу, каже, направиће тек када напуни 105 година. До тада ће, ако је здравље послужи, наставити да ради оно што ради још од 1958. године: послужује еспресо и капућино, разговара с гостима и чува мали италијански бар који је током деценија постао мала институција.