Нема јој спаса: Венеција би могла да буде пресељена јер све више тоне

Становници Венеције би у будућности могли да буду приморани на пресељење јер овом чаробном граду пријете све веће поплаве.

Нова студија, објављена у часопису "Сциентифиц Репортс", анализирала је постојеће и потенцијалне стратегије прилагођавања на пројекције пораста нивоа мора које су изнијете у Шестом извјештају Међувладиног панела о климатским промјенама при Уједињеним нацијама.

Венеција, локалитет под заштитом УНЕСКО-а, суочава се са све учесталијим поплавама у посљедњих 150 година. Прошлог љета су снажне олује погодиле регион, преоптеретиле одводне системе и претвориле улице у реке.

Током 2019. године, у обилним поплавама су двије особе изгубиле живот, а настала је штета од више стотина милиона евра, укључујући и на знаменитој базилици Светог Марка. Стаклене баријере и план обнове вриједан 3,3 милиона евра представљени су 2023. године како би се заштитила ова црква стара 900 година, која је и даље изложена плављењу.

Научници су сада представили три могуће стратегије прилагођавања за Венецију, упозоравајући да је брзо д‌јеловање неопходно.

Аутор студије наводи да Венеција представља пример изазова са којима ће се суочити многе низијске приобалне области у наредним вијековима услијед пораста нивоа мора, укључујући Малдиве и Холандију.

Да ли ће Венеција морати да се пресели?

Истраживачи предвиђају да ће насипи односно бране бити неопходни када раст нивоа мора пређе 0,5 метара, што би могло да се догоди до 2100. године чак и уз ниске емисије и то уз процјењене трошкове од 500 милиона до 4,5 милијарди евра.

Ријеч је о инжењерским насипима од земље, пијеска или камена, који се граде дуж обала или река како би штитили насеља од поплава.

Затварање Венецијанске лагуне такозваним "супернасипом" (широким ојачаним бедемом) такође би могло да буде одрживо рјешење након пораста нивоа мора изнад 0,5 метара и могло би да сачува град чак и од пораста до 10 метара. Међутим, почетни трошак могао би премашити 30 милијарди евра, пише Мондо

Као последњу опцију, студија наводи потенцијално пресељење града. Наиме, премјештање не само становника већ и историјских знаменитости могло би да буде неопходно ако ниво мора порасте за више од 4,5 метара, што се очекује послије 2300. године, уз трошкове до 100 милијарди евра.

Аутори упозоравају да изградња великих инфраструктурних рјешења, попут трајних баријера, може трајати између 30 и 50 година, што значи да је рано планирање кључно.

"Не постоји оптимална стратегија за Венецију"

"Наша анализа показује да не постоји оптимална стратегија за Венецију. Сваки приступ мора да узме у обзир више фактора, укључујући добробит и безбједност становника Венеције, економски просперитет, будућност екосистема лагуне, очување културног наслијеђа, као и традицију и културу региона", рекао је професор Роберт Николс из Тиндла, Центра за истраживање климатских промјена при Универзитету Источне Англије.

Николс наглашава да све приобалне области на нижим надморским висинама треба да препознају изазов дугорочног пораста нивоа мора и почну да разматрају последице прилагођавања већ сада.

"С обзиром на високу културну вриједност Венеције, ови трошкови су очигледно непотпуни и ниједна мјера прилагођавања не може дугорочно очувати Венецију какву данас познајемо", додаје он.

Зашто ниво мора расте у Венецији?

Венеција је већ изложена ризику током високих плима због свог положаја у плиткој обалној лагуни.

Према подацима Краљевског музеја у Гриничу, сезонски ветрови сироко могу изазвати олујне ударе, потискујући воду преко Јадранског мора у лагуну и ка граду. Када се висока плима и олујни удари поклопе, поплаве су екстремне.

Глобално загријавање додатно убрзава раст нивоа мора широм свијета, због комбинације топљења глечера и ширења морске воде услијед загријавања.

Ситуацију додатно погоршава чињеница да се тло Венеције спушта за око један милиметар годишње услијед природних процеса, што је додатно убрзано људским активностима попут црпљења подземних вода, иако је та пракса данас забрањена.