Нова интернет превара хара БиХ: Један клик може вам испразнити рачун, не насједајте

Из МУП-а наводе да преваранти користе различите методе како би дошли до банковних података грађана и незаконито присвојили новац с њихових рачуна.

Починиоци се често представљају као заинтересовани купци и контактирају особе које путем интернет огласника и платформи, попут ОЛИКС-а (OLX.ba), Букинга (Booking.com) и других, нуде производе или услуге.

Србија

Упао у апартман и затекао жену са другим, па добио нож од швалера

Током комуникације шаљу лажне интернет везе које наводно воде до страница поштанских служби или платних институција. Од продаваца траже да унесу банковне податке, укључујући број картице и сигурносни CVV код, уз објашњење да је то неопходно како би примили новац. Након уношења података долази до скидања новца с банковних рачуна оштећених.

Из полиције наглашавају да за примање новца није потребно достављати сигурносни код картице нити уносити податке путем интернет веза које шаљу непознате особе. За уплату новца довољно је доставити ИБАН број банковног рачуна.

Лажне интернет продавнице и попусти до 80 одсто

Полиција упозорава и на све учесталију појаву лажних интернет продавница које изгледају готово идентично као званичне странице познатих брендова.

Преваранти такве странице промовишу путем спонзорисаних огласа на Инстаграму, Тиктоку и Фејсбуку, привлачећи купце попустима од 70 или 80 одсто.

Љубав и секс

Мреже горе: Момак из Србије сазнао да му је бивша прославила годину дана везе 10 мјесеци након њиховог раскида

Након што купац обави плаћање картицом, његови банковни подаци постају доступни преварантима, који их потом користе за скидање новца с рачуна.

Због тога из МУП-а савјетују грађанима да прије сваког плаћања путем интернета провјере вјеродостојност странице, укључујући контакт телефон, интернет домен и адресу електронске поште.

Преваранти се представљају као пословни партнери

Посебно упозорење упућено је пословним субјектима, јер преваранти све чешће користе лажне или компромитоване адресе електронске поште како би се представили као њихови постојећи пословни партнери.

Починиоци користе адресе које су готово идентичне стварним адресама компанија, уз минималне разлике у словима, попут prodaja.odbor@gmail.com и prodaja.obdor@gmail.com.

Представљајући се као представници фирме с којом оштећени већ сарађују, траже измирење стварних финансијских обавеза, али уз напомену да је промијењен број банковног рачуна на који треба извршити уплату. На тај начин новац завршава на рачунима превараната.

Република Српска

Расписан конкурс за субвенције каматне стопе на стамбене кредите за младе и младе брачне парове

Из полиције упозоравају да посебан опрез треба обратити на поруке које стижу с адреса веома сличних службеним адресама пословних партнера, нарочито када се у њима тражи промјена банковног рачуна, хитна уплата или се наводи да је дошло до промјене банке и података за плаћање.

Сумњу треба да изазову и поруке у којима се инсистира на повјерљивости, тражи да се захтјев не провјерава с другим запосленима или се врши притисак да плаћање буде обављено без уобичајених провјера.

Додатни опрез неопходан је и када порука садржи стварне податке о рачунима, наруџбама, уговорима или постојећој пословној сарадњи, али је захтјев за уплату послат с неуобичајене адресе електронске поште.

Из МУП-а Кантона 10 наглашавају да је у случају сваког захтјева за промјену података за плаћање неопходно обавити додатну провјеру другим, раније познатим и поузданим каналом комуникације, попут телефонског броја који је већ коришћен у пословној сарадњи.

(Радио Сарајево)