Рекордна штедња грађана БиХ

"Грађани све више препознају значај штедње и имају повјерење у стабилност домаће валуте и банкарског сектора. Континуирани раст депозита становништва доприноси стабилности финансијског система и омогућава банкама одрживо финансирање привреде и грађана. Депозити становништва чине 52,1 одсто укупних депозита у банкарском сектору и представљају кључну основу за финансирање и стабилно функционисање банака. Депозити у домаћој валути износе 11,13 милијарди марака, што представља 58,9 одсто укупних депозита", рекли су из Централне банке БиХ.

Иако се штедња повећава, питање је колико грађани заиста могу да одвоје на мјесечном нивоу. Видови штедње су различити.

Разлози за штедњу су јасни: мањак повољних могућности за улагање и осјећај несигурности због којег новац најчешће остаје на рачуну.

Економисти истичу да ''штедња за црне дане'' и даље остаје дубоко укоријењена навика међу грађанима. Ипак, то има и другу страну, јер се средства не усмјеравају у привреду нити у продуктивне инвестиције.

"Најбитније јесте да је чување новца за црне дане овдје ''лајт мотив'' који се протеже неких 100-200 година, он је средство који се под наводницима може најлакше понијети у случају нечега може да ријеши одређене проблеме. Оно што је доминантније јесте да се вишкови средстава и та нека резерва углавном трансферише у метре квадратне што опет достиже неке нивое више не можемо дизати кредите у том обиму у којем је био прије неких 10 15 година али имамо дио сељења вишка капитала, односно чување средстава за неке црне дане, што значи да се ми одричемо инвестирања и одричемо се потрошње што није добро за привреду", објаснио је економиста Александар Љубоја.

Стручњаци закључују, раст штедње јесте знак повјерења у финансијски систем, али и показатељ задржавања капитала ван производње. Докле год преовладава осјећај сигурности и страх од будућности, новац ће се чувати, а не улагати.