Сутра је Лазарева субота: Ово је симболика звончића и вијенаца

Овај дан славио је и блаженопочивши Патријарх Павле као своју крсну славу, а у народу је остао упамћен као празник радости, нарочито међу дјецом.

Хроника

Милан покушао да задави и силује дјевојку, једно је спасило у задњој секунди

Зашто је Врбица празник дјеце

У православљу се Врбица доживљава као празник дјечије радости. Према јеванђелском предању, Христос је, полазећи у Јерусалим, рекао: „Пустите дјецу к мени, јер таквих је царство небеско.“

Због тога се управо на овај дан у храмовима окупља велики број најмлађих, који свечано обучени долазе на богослужење, носећи звончиће око врата и гранчице врбе у рукама. Тај призор постао је један од најпрепознатљивијих симбола празника.

Лазарева субота обиљежава успомену на дан када је Исус Христос васкрсао Лазара из гроба. У хришћанском учењу тај догађај има посебно значење, јер представља побједу живота над смрћу и најаву васкрсења свих вјерника.

Наука и технологија

Астронаути из мисије Артемис II лансирани према Мјесецу

Према предању, Лазар је после васкрсења живио још 30 година као кипарски архиепископ, проповједајући хришћанство.

Врба, која се на овај празник уноси у православне храмове, има дубоку симболику. Њене гране подсјећају на палмине гранчице којима је народ поздравио Христа приликом уласка у Јерусалим. Послије освећења, вјерници их носе кућама и стављају поред иконе и кандила.

Обичаји који се чувају у српским домовима

За Лазареву суботу везују се бројни обичаји широм Србије. У многим крајевима вјерује се да у кућу тог дана треба унијети врбу и коприву, јер оне симболично доносе здравље, напредак и заштиту дому.

Дјеци се око врата стављају мала звонца на тробојци, као знак радости и побједе живота над смрћу. Осим врбе и звончића, важан дио празника је и свјеже цвијеће, које се бере на Врбицу и оставља преко ноћи у води. Вјерује се да се укућани на Цвијети том водом умивају за здравље и благостање.

Здравље

Која храна је најгори избор за доручак?

У појединим крајевима задржао се и обичај одласка на ријеку рано ујутру. Тада се из воде узима каменчић, ставља на ногу и шутира што даље, уз ријечи које призивају заштиту од змија и сваког зла.

Лазарице и стари народни обичаји

Посебно мјесто у народној традицији имају Лазарице — поворке неудатих дјевојака, свечано обучених и украшених, које су некада на овај празник обилазиле куће и пјесмом домаћинима жељеле срећу, напредак и плодну годину.

Обичај је налагао да Лазар и једна од Лазарица пред сваком кућом изведу посебан плес, док су остале учеснице пјевале. Домаћини су их даривали јајима и посним колачима, а вјеровало се да њихов долазак доноси благостање у дом.

Ватре уочи празника и симболика окупљања

У неким крајевима Србије вече уочи Лазареве суботе обиљежава се паљењем ватри на раскрсницама или у двориштима. Ватре се праве од сувих стабљика кукуруза и грања, а њихова свјетлост симболично подсјећа на радост Лазаревог васкрсења и најављује светлост Христовог васкрсења.

Друштво

У Српској рођено 16 беба

Око тих ватри народ се окупљао, разговарао и дочекивао празник заједно, а младићи су често прескакали пламен као знак храбрости и симболичног очишћења од гријеха. Овај обичај, осим симболике, имао је и важну друштвену улогу — да људе послије зиме поново окупи и повеже у заједништву.

Празник који спаја вјеру, традицију и породичну радост

Лазарева субота и Врбица и данас остају међу најљепшим празницима у православном календару. То је дан у којем се спајају вјера, породична топлина, дјечија радост и богата народна традиција, а обичаји који га прате свједоче о дубокој повезаности црквеног и народног живота у Србији.

(Курир)