У доба вјештачке интелигенције село у БиХ живи без струје: 30 година знају само за свијеће

Иако се дио становника вратио у своје пријератне домове, у Очијеву електричне енергије нема готово три деценије. Поједини мјештани преминули су чекајући електрификацију села и могућност живота у условима који се данас сматрају основним, јавља БХРТ.

„Донио сам оцу телевизор. Нажалост, умро је прије десет година. Живио је око 17 година без струје, чекајући да укључи тај телевизор, али никада није доживио тај тренутак. Мајка је након њега живјела још десет година, али ни она није дочекала струју“, каже Миле Родић, повратник у село Очијево.

Живот без струје

За становнике Очијева недостатак електричне енергије није само питање освјетљења. Без струје не могу користити основне кућанске уређаје, а свакодневни живот морају прилагођавати условима који су за већину људи готово незамисливи.

„Каква је ово цивилизација? У 21. вијеку живите под лампом. Осјећам се као да ми је неко казну ставио за врат“, говори мјештанка Љубица Танкосић.

У селу данас живи двадесетак људи. Воду узимају из бунара, док им током зиме додатне потешкоће стварају лоши путеви. Соларни панели које су добили само д‌јелимично олакшавају живот и не могу замијенити стабилно снабдијевање електричном енергијом.

„То је једноставно небрига о људима. Зар је могуће да Мартин Брод има струју, као и Бобољушци, Трубар, Цвјетнић, Очигрије и Руборски наслонац? Све је то овд‌је у околини“, додаје Родић.

Вишемилионска инвестиција

Повратници наводе да су се за рјешавање овог проблема обраћали бројним надлежним институцијама. Електрификација села захтијева изградњу потпуно нове инфраструктуре, а процијењена вриједност пројекта сада премашује два милиона КМ.

„Процијењена вриједност инвестиције износи око 2.001.400 КМ. Када је ријеч о електрификацији, процедура је дефинисана Меморандумом о разумијевању и сарадњи у електрификацији повратничких насеља“, каже Џенат Пјанић, директор Подружнице Електродистрибуције Бихаћ.

Прије неколико година електрификација Очијева била је готово упола јефтинија. У међувремену су трошкови знатно порасли, док је број становника постао мањи.

За преостале мјештане електрична енергија, међутим, није питање комфора, већ основни предуслов за достојанствен и нормалан живот. Након скоро три деценије чекања, становници Очијева и даље не знају када би њихова села и домови могли бити прикључени на електроенергетску мрежу.