Америчка политичарка снимала процедуру замрзавања јајних ћелија

Окасио-Кортез (36) објавила је снимке у недјељу, неколико сати прије него што је за АБЦ Њуз рекла да није „искључила могућност“ кандидатуре за предсједницу САД.

На снимцима се види како себи даје ињекцију, те говори о савјетима које је научила током процеса. Одговарала је и на питања о трошковима, медицинским процедурама, чувању јајних ћелија и начину на који третмани повезани са плодношћу функционишу у америчком здравственом систему, који је назвала „нефункционалним“.

У интервјуу за АБЦ Њуз рекла је да жели да „нормализује“ разговоре о овом процесу.

Казала је да је то посебно важно „у тренутном политичком окружењу“.

„Ова администрација ускраћује репродуктивну здравствену заштиту женама широм земље, од права на абортус до могућности да изнесу здраву трудноћу“, рекла је.

„Мислим да је важно да ми као лидери водимо овакве разговоре и дијелимо своја искуства“, додала је.

У ранијој објави на Инстаграму навела је да жели да подијели информације упркос томе што такав потез носи одређени „политички ризик“.

На питање да ли би могла да се кандидује за предсједницу на изборима 2028. године, након што су јој представљене анкете које показују њену популарност као потенцијалне кандидаткиње, Окасио-Кортез се насмијала и покушала да избјегне директан одговор.

„Фокусирана сам на побједу на изборима за Конгрес. Тренутно се кандидујем за Конгрес“, казала је.

Међутим, након додатног питања да ли је отворена за предсједничку кандидатуру и сматра ли је реалном могућношћу, одговорила је:

„Нисам искључила ту могућност и веома сам почашћена огромном подршком која постоји.“

„Имамо одговорност да останемо фокусирани на изборе за Конгрес, а не на своје појединачне амбиције или планове“, рекла је.

Упитана и о могућој кандидатури за Сенат против Чака Шумера, лидера демократске мањине и највише рангираног демократа у америчком Сенату, Окасио-Кортез одговорила је да је „све могуће“.

Избори на половини предсједничког мандата одржавају се сваке двије године и падају на средину четворогодишњег мандата америчког предсједника.

Требало би да буду одржани почетком новембра. Бирачи ће одлучивати о свих 435 мјеста у Представничком дому америчког Конгреса, док ће се избори одржавати и за трећину од укупно 100 мјеста у Сенату.

(Аваз)