Грам злата све ближе цијени од 200 КМ

во представља нови историјски рекорд и запањујући пораст од 1.000 долара у односу на почетак ове године.

Према тренутним цијенама са свјетских берзи, један грам злата који тренутно кошта око 195 марака, за 55 више него 1. јануара 2025. године, опасно се приближава фамозној граници од 200 марака.

Аналитичари америчке банке “Голдман Сакс” сматрају да ће овај раст бити присутан и у наредном периоду, те да би цијена злата ускоро могла порасти и на 3.700 долара.

Вјерују и да би вриједност овог племенитог метала могла отићи и изнад 4.000 долара до средине идуће године, са могућим још агресивнијим сценаријима до краја 2026. Како су истакли, ако би се само један одсто приватног тржишта америчких трезорских обвезница уложило у злато, цијена злата би могла порасти на чак 5.000 долара по једној унци.

“Голдман Сакс” није једина финансијска институција са оваквим прогнозама. И аналитички тим банке “Џ. П. Морган” очекује да ће се просјечна цијена злата до средине наредне године попети на 4.000 долара. У међувремену и швајцарски УБС је промијенио своју прогнозу, појашњавајући да је то урађено због растуће неизвјесности око царина и геополитичких ризика.

Погледи инвеститора и берзанских мешетара усмјерени су ка САД, јер је према августовским подацима дошло до пада запослености у овој држави, која је и један од репера глобалних економских кретања. Слабији долар, економска крхкост на америчком тржишту рада у комбинацији са сталном забринутошћу због нивоа државног дуга и потенцијалних промјена у финансијској политици, погурали су злато ка граници од 3.700 долара.

Уколико се обистине прогнозе за наредну годину, цијена једног грама злата би могла достићи суму од 210 до чак 260 марака. У случају другог сценарија, то би представљало раст од 120 марака по једном граму у односу на почетак 2025. Уколико се, међутим, као репер узму цијене од прије пет година, то значи да би вриједност овог племенитог метала током наредне године могла бити већа за 2.000 па и 3.000 долара по једној унци.

Ако је неко, примјера ради, 2020. године имао новца да купи килограм злата, плативши га тада око 103.000 марака, он данас има полугу вреднију за око 95.000, а уколико буде стрпљив, али се и обистине прогнозе аналитичара – могао би профитирати више од 160.000 марака, два и по пута више него што је уложио.

Поједини економисти, међутим, упозоравају да злато није нешто на шта би требало гледати као на инвестицију, већ само као на нешто да се у турбулентним временима сачува вриједност новца, односно капитал којим неко располаже. Указују да су од 1971. до 2024. године традиционалне акције у просјеку остваривале годишњи принос од 10,7 одсто, а злато 7,9 одсто, пише Глас Српске.