Јавни дуг Хрватске за годину дана скочио 4,6 милијарди евра

У односу на крај прошле године дуг је порастао за 2,7 милијарди евра, односно 5,2 одсто, док је на мјесечном нивоу забиљежен благи пад од 148 милиона евра.

Највећи дио повећања произлази из снажнијег задуживања централне државе, чији је дуг достигао 54 милијарде евра. Тиме централна држава чини више од 98 одсто укупног јавног дуга Хрватске. Истовремено се све више задужују локалне јединице, општине, градови и жупаније, чије обавезе биљеже раст већ 15 мјесеци узастопно – и то по двоцифреним стопама, пише Пословни дневник.

На дуги рок

У априлу је годишња стопа повећања износила 21,4 одсто, након 20 одсто у марту. Насупрот томе, фондови социјалне сигурности наставили су да смањују ниво дуга, који је на годишњем нивоу био мањи за 32,2 одсто.

Структура задужења показује да и даље преовлађују дугорочни инструменти. Око 65 одсто неконсолидованог дуга односи се на обвезнице, док остатак чине кредити, депозити и краткорочне хартије од вриједности. Значајно је притом повећано издавање трезорских записа Министарства финансија, због чега је унутрашњи дуг у сегменту краткорочних хартија од вриједности на годишњем нивоу порастао 45,5 одсто, примјећују аналитичари Рајфајзена.

Хрватска се притом и даље највећим дијелом финансира на домаћем тржишту. Крајем априла домаћи инвеститори држали су 68,6 одсто јавног дуга, док је удио иностраних повјерилаца износио 31,4 одсто. Након уласка у Еврозону удио домаће компоненте стабилизовао се око 70 одсто, што одражава вишегодишњи тренд јачања домаћих извора финансирања државе.

Грађани уложили 4,9 милијарди евра

Подаци ХНБ-а показују и раст улагања грађана у државне хартије од вриједности. Улагања становништва повећана су са 3,9 на 4,9 милијарди евра за годину дана, док су финансијска предузећа повећала изложеност државном дугу са 31,1 на 32,6 милијарди евра. Упркос расту номиналног дуга, Хрватска и даље остаје испод мастрихтског прага. На крају првог тромјесечја однос јавног дуга и БДП-а износио је 58,4 одсто, 0,2 процентна поена више него годину раније.

Аналитичар Рајфајзена Петар Бејук оцјењује да су домаћи фискални показатељи и даље повољнији од просјека Еврозоне, прије свега захваљујући снажном номиналном расту привреде. За цијелу годину очекује да ће удио јавног дуга остати испод 60 одсто БДП-а, уз напомену да би фискална политика требало да очува довољно простора за одговор на могуће ризике у будућности.