Које земље би прве могле да остану без нафте? Ово су могуће посљедице

Ове нед‌јеље Иран је дозволио да кроз Ормуз прође тек неколико танкера. Међу њима су били бродови под заставама Индије и Кине. Усред рационализације и несташица нафте, које су земље најближе томе да прве остану без залиха?

Ове нед‌јеље аналитичар Мајк Хеј и његов тим стручњака за робна тржишта из банке Сосијете женерал процењују да ће, за сада, проток кроз мореуз у просјеку износити око 500.000 барела дневно. У зависности од иранске воље.

Зачуђујуће, велики дио преостале "заробљене" нафте и даље стиже на тржиште, или барем пуни складишне капацитете. Саудијска Арабија се ослања на свој дуго планирани и проширени нафтовод Исток–Запад, који ће бити оптерећен до крајњих граница како би транспортовао седам милиона барела дневно до луке Јанбу на Црвеном мору.

Слично томе, Уједињени Арапски Емирати успјели су да дио нафте преусмјере источно, мимо мореуза, цјевоводом до луке Фуџаира, иако је Иран, према извјештајима, напао ту инфраструктуру.

Аналитичари из компаније Џефрис процјењују да је тренутно обустављено шест, седам милиона барела дневно производње нафте у земљама Залива. Консултантска кућа Енерџи Аспектс процјењује да ће прекиди повезани с Ормузом достићи врхунац од 10 милиона барела дневно, док је укупна производња сирове нафте ОПЕЦ-а пала за седам милиона барела дневно, на 22,3 милиона. То представља око 7% свјетске дневне потрошње од 100 милиона барела.

САД "безбрижне", Азија у проблему

Сједињене Америчке Државе, као највећи свјетски произвођач нафте и природног гаса, донекле су заштићене од шокова у снабд‌ијјевању. Цијене бензина и дизела могу значајно порасти, али је мала вјероватноћа потпуне несташице.

Друге земље немају ту сигурност. Мјанмар, Вијетнам и Филипини, према тиму СоцГен аналитичара, набављају више од 80% своје нафте путем испорука које пролазе кроз Ормуз. Имају залихе за око мјесец дана – након чега би морале да пронађу алтернативне изворе.

Ситуација је посебно озбиљна у Сингапуру, који обично прима око 680.000 барела дневно сирове нафте кроз Ормуз и има залихе за само 40 дана. Тајланд је у нешто бољој позицији, са 50 дана покрића за својих 400.000 барела дневно из Ормуза.

Економија

Словачка зауставила "бензински туризам": Крај повластица које су многи користили

Тајван, који увози 525.000 барела дневно, може издржати око 100 дана. Бангладеш такође има залихе за око 100 дана, али је већ увео рационализацију горива и затворио фабрике ђубрива. Не увози много сирове нафте, али готово сва пролази кроз Ормуз.

Веће земље обично имају више опција. Јужна Кореја увози око три милиона барела дневно, од чега два милиона долази кроз Ормуз. Њене залихе могу покрити 50 дана без увоза, односно око 70 дана ако се надокнађују само испоруке из Ормуза. Слична је ситуација у Индији, која располаже стратешким резервама од 175 милиона барела уз укупне потребе од пет милиона барела дневно. Од тога 45% долази кроз Ормуз. Индонезија има довољно ресурса да издржи затварање мореуза 160 дана. Јапан, захваљујући великим стратешким резервама, може издржати око 200 дана без испорука кроз Ормуз.

Кина има резерве за цијелу годину

Можда изненађујуће, Кина може издржати 300 дана без испорука из Ормуза и више од 100 дана без икаквог увоза. Све захваљујући стратешким резервама од 1,3 милијарде барела и упркос чињеници да 45% њеног увоза, који премашује 11 милиона барела дневно, пролази кроз тај мореуз.

"Кина је намјерно ограничила зависност од Блиског истока на око 50% и изградила значајне амортизере кроз диверзификацију извора нафте, гасоводе, домаћу производњу и велике залихе", каже аналитичар Лојд Бирн из Џефриса.

Како ће све ове земље премостити проблем? Међународна агенција за енергију планира да помогне ослобађањем 400 милиона барела у наредним мјесецима. Али то неће бити довољно да попуни празнину и само одлаже потражњу у будућност (јер резерве морају поново да се попуне).

Смањење потрошње донекле помаже. Вијетнам је наредио рад од куће. У Тајланду су државни службеници добили налог да користе степенице. У Шри Ланки уведена је четвородневна радна нед‌јеља.

Боља опција је диверзификација извора енергије. Јужна Кореја је одлучила да паузира гашење термоелектрана на угаљ. И да повећа рад нуклеарних реактора како би надокнадила мањак.

Економија

Опрез, нова превара на банкоматима

И Кина има велики капацитет за повећање потрошње угља. Према истраживању Бернстајна, кинеске термоелектране раде са само половином капацитета. Уз то, Кина је изградила толико вјетро и соларних капацитета да ће ове године додати око 500 терават-сати нове обновљиве енергије. То је важна прекретница јер значи да Кина повећава производњу из обновљивих извора више него што расте њена укупна потражња за електричном енергијом. То помаже да се надокнади мањак нафте и течног природног гаса из Ормуза.

Вријеме ће донијети олакшање. Консултантска кућа Енерџи Аспектс вјерује да ће, чак и ако Ормуз остане затворен за танкере повезане са САД, Иран вероватно до краја године поново извозити три милиона барела дневно. У наредних 18 мјесеци очекује се и да Венецуела повећа производњу за милион барела, на око 1,3 милиона дневно.

У међувремену, у САД су нафташи почели да поново активирају угашене платформе. Додали су две прошле нед‌јеље, чиме је укупан број активних порастао на 553. То је и даље 39 мање него у исто вријеме прошле године. Очекује се да ће америчка производња, која тренутно износи рекордних 13,6 милиона барела дневно, порасти на око 14 милиона до краја године, преноси Форбес.