Нису му вјеровали ни властити клијенти, па их је обогатио: Ексцентрични доктор се сада клади против АИ гиганата

У том тексту је описан као ексцентрични финансијски геније који је потпуно самостално, из своје канцеларије у Калифорнији, открио трулеж у америчком финансијском систему и зарадио стотине милиона долара кладећи се на крах тржишта некретнина 2008. године.

Ова прича поново добија на актуелности јер Бари сада примјењује исту логику на нову мету – клади се против вјештачке интелигенције (АИ) и технолошких гиганата попут „Нвидије“ и „Палантирa“.

Осим тога, годинама усмјерава свој капитал у потпуно другачијем правцу, фокусирајући се на улагање у пољопривредно земљиште с богатим изворима воде.

Портрет аутсајдера

Како је „Венити фер“ детаљно навео, Бари није био типични банкар с Волстрита. Школован за љекара, након тешких ноћних смјена на неурологији и хирургији, до касно у ноћ писао је финансијске анализе на интернету. Његови блогови били су толико прецизни и темељити да су привукли пажњу неких од највећих инвеститора тог времена.

Издвојени су детаљи о његовом приватном животу који су га формирали као улагача.

Наиме, због ријетког облика тумора у раном дјетињству остао је без лијевог ока и носио стаклену протезу. Због тога је избјегавао контакт очима и социјалне интеракције. Касније је утврђено да има Аспергеров синдром (облик аутизма), што је за неке објашњење његове опсесивне способности да сатима чита сувопарне извјештаје које многи други игноришу.

Док су банкари на Волстриту носили скупоцјена одијела, Бари је водио свој фонд „Сајон капитал“ бос, у мајици кратких рукава и шорцу, слушајући хеви метал док је анализирао хиљаде страница уговора о хипотекарним кредитима у Сједињеним Америчким Државама.

„Венити фер“ пише да су га властити клијенти прогласили лудим када је почео куповати инструменте који функционишу попут осигурања на стамбене кредите (кредитни свопови неплаћања), кладећи се на пропаст америчког тржишта некретнина. Клијенти су му пријетили и повлачили новац, али он је одбио одустати и на крају им донио зараду већу од 700 милиона долара.

Зашто се клади против АИ гиганата

Поучен искуством, Бари данас види идентичан образац финансијског балона на тржишту вјештачке интелигенције. Због тога се клади против технолошких компанија, односно отворио је обимне кратке позиције против компанија које предводе АИ револуцију.

Кратка продаја широј јавности звучи апстрактно, али се може објаснити и на примјеру позајмљеног накита.

Замислите да од пријатеља позајмите златни прстен који тренутно на тржишту вриједи 1.000 КМ, уз обећање да ћете му га вратити за мјесец дана. Ви одмах одете у златару и продате тај позајмљени прстен за 1.000 КМ. У том тренутку у џепу имате готовину, али и обавезу да пријатељу вратите прстен.

Ако сте добро процијенили и цијена злата у наредним седмицама значајно падне, па исти такав прстен мјесец дана касније у златари вриједи 300 КМ, ви га купите за 300 КМ и вратите пријатељу његов прстен. Разлика од 700 КМ остаје вама као чист профит.

Управо то Бари ради с дионицама АИ компанија – позајмљује их, продаје по тренутно високим цијенама и чека да им вриједност падне како би их јефтино откупио, вратио власницима и узео разлику.

Баријеви аргументи и упозорења за АИ балон заснивају се на сличним анализама као 2008. године.

Сматра да су тржишне вриједности АИ компанија попримиле нереалне размјере, поредећи тренутни ентузијазам с крахом интернетских компанија (дот-ком крах) с почетка 2000-их.

Слично као што је анализирао скривене клаузуле хипотекарних уговора, Бари сада указује на то да поједине технолошке компаније користе рачуноводствене трикове како би продужиле процијењени вијек трајања чипова и опреме те тако вјештачки увећале тренутну добит.

Конкретније, увјерен је да поједине компаније на папиру тврде да им скупи АИ чипови трају знатно дуже него у стварности како би смањиле приказане годишње трошкове и тако вјештачки приказале већу добит.

Упозорава и на системску опасност у којој компаније улажу једне у друге, креирајући привид бесконачне потражње за АИ инфраструктуром.

Иако многи на Волстриту и данас тврде да Бари гријеши те да је развој вјештачке интелигенције незаустављив, историјат који је „Венити фер“ забиљежио подсјећа да је овај инвеститор најопаснији и најтачнији управо онда када стоји потпуно сам против свих осталих.

(Кликс)