Аустралијска рударска компанија Стрикланд Металс наставља с амбициозним истраживањима у Србији, а најновији подаци са лежишта Језерска Река указују на изузетан потенцијал за откриће значајних златних и бакрених наслага.
Након проведених ископавања, резултати показују присуство вриједних минерала на дубинама које могу бити кључне за будуће рударске пројекте.
Током бушења, њихова дијамантна бушилица извукла је 493 метра узорака руде, при чему је утврђено да она садржи 0,14 грама злата по тони, а то је пронађено на дубини од 223 метра. Надаље, тестирања су показала и постојање слоја бакра с концентрацијом од 130 дијелова на милион (ппм) на 300 метара дубине.
Прва геохемијска истраживања овог локалитета проведена су 2023. године, а каснија геофизичка испитивања дала су наслутити да би подручје могло скривати значајне минералне ресурсе, пише "Курир".
Ангажовани стручњаци
Како би додатно процијенио откривена налазишта, Стрикланд Металс ангажовао је стручњака за порфирне наслаге Дејвида Кука, који је закључио да се минерализација злата протеже кроз стотине метара, што указује на могући руб великог порфирског злато-бакреног система.
Пол Лерпиниер, извршни директор Стрикланд Металса, изразио је задовољство досадашњим резултатима истраживања, наглашавајући да откриће готово 500 метара порфирних жила након само двије бушотине у Језерској Реци представља врло охрабрујући знак.
Додао је да ово откриће додатно потврђује потенцијал цјелокупног рударског пројекта на Рогозни, који компанија развија од прошлог вијека.
Планови за будућност укључују нову бушотинску кампању која би требала започети у априлу западно од досадашњих ископавања, на локацији гдје компанија претпоставља да би могла лежати главна зона минерализације злата. Током прошле године, Стрикланд је на Рогозни извео више од 60.000 метара истражног бушења, при чему су на пољу Шанац пронашли слој готово 90 метара руде с концентрацијом злата од четири грама по тони, док су на локалитету Меденовац открили дијелове руде с чак 5,6 грама злата по тони.
Стрикланд Металс не намјерава стати на овоме – у 2025. години планирају више од 80.000 метара додатног истражног бушења, и то не само у Србији, већ и на свом пројекту злата Јандал у западној Аустралији.
