АфД пред историјском побједом: „Ово опасно подсјећа на Њемачку 1930-их“

„Најопаснији човјек у земљи“ води АфД до побједе

Према анкети њемачког Института за истраживање јавног мњења „Инфратест димап“, АфД у Саксонији-Анхалту има 41 одсто подршке, знатно више од конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) канцелара Фридриха Мерца, која је на 24 одсто.

Tanjug/AP/dpa/Sebastian Kahnert

АфД на изборе излази са Улрихом Зигмундом као носиоцем листе и кандидатом за покрајинског премијера. „Шпигл“ га је недавно на насловници описао као „најопаснијег човјека Њемачке“.

Његова побједа значила би први продор АфД-а кроз политички „заштитни зид“ који га од оснивања 2013. године држи изван власти. Ријеч је о неформалном правилу према којем друге велике њемачке странке одбијају коалицију и политичку сарадњу са АфД-ом због његових крајње десних и екстремистичких ставова.

Након гласања 6. септембра у Саксонији-Анхалту, 20. септембра на биралишта излазе бирачи у Мекленбургу-Западној Померанији, гдје АфД, према најновијој анкети, има 36 одсто подршке, седам процентних поена више од владајућег СПД-а, те у Берлину, гдје је трка неизвјеснија.

И на савезном нивоу АфД тренутно води у анкетама. Најновија истраживања дају му око 28 одсто подршке, док је ЦДУ/ЦСУ на нешто више од 20 одсто.

Већ побједа на покрајинским изборима била би важан политички сигнал за цијелу Европу, јер би показала да АфД може прећи из опозиционе у извршну власт. Ако би се тај тренд наставио и на савезном нивоу, посљедице би биле знатно веће.

Криза легитимитета етаблираних странака

„Очито је да је ријеч о озбиљном проблему у Њемачкој, а то је криза легитимитета досадашњих етаблираних странака, прије свега ЦДУ-а, ЦСУ-а и СПД-а. Њемачке политичке елите треба да се запитају у чему су погријешиле. Разлоге за пораст популарности АфД-а треба тражити у разочарању великог дијела бирача политикама етаблираних странака“, за „Индекс“ говори Божо Ковачевић, спољнополитички аналитичар.

Tanjug/AP/dpa/Klaus-Dietmar Gabbert

Додаје да АфД има најчвршће упориште управо у источној Њемачкој, гдје је антимигрантско расположење парадоксално много веће него на западу, иако тамо живи мање имиграната.

„Могли бисмо рећи да је неуспјешна интеграција источне и западне Њемачке један од узрока губитка легитимитета политичких елита“, наводи.

„Њемачка више није држава благостања“

Истиче и да њемачки модел успјешне економије више не функционише као раније.

„Њемачка је деценијама функционисала као индустријска велесила захваљујући комбинацији јефтиних руских енергената, америчких безбједносних гаранција које су јој омогућавале да мање улаже у одбрану, те пласмана њемачких индустријских производа изван Европе, прије свега у Кину.

Данас више нема јефтиних руских енергената, Америка више не даје исте безбједносне гаранције, а Кина је од тржишта за њемачке индустријске производе постала конкурент. Све то има посљедице на функционисање система државе благостања. Ту се јавља и озбиљан проблем: док политичке елите излаз виде у јачању одбране и припремама за могући рат, грађани се оправдано боје рата“, наводи.

Вајдел најављује излазак из еврозоне и напуштање Шенгена

АфД већ најављује потезе који би имали посљедице далеко изван Њемачке. Копредсједница странке Алис Вајдел јуче је за ЗДФ поручила да би, дође ли АфД на савезну власт, Њемачка требало да напусти еврозону.

„Њемачкој је прије увођења евра било знатно боље“, рекла је Вајдел, тврдећи да је заједничка европска валута ослабила њемачку привреду и смањила богатство домаћинстава.

Tanjug/AP/Katharina Kausche

Говорећи о миграцијама, Вајдел је најавила затварање њемачких граница и излазак из шенгенског простора. Заложила се и за већи број депортација и мање додјељивања држављанства.

Све то није лако спровести

АфД већ годинама заговара референдум о чланству Њемачке у Европској унији, такозвани Дегзит (Dexit), по узору на Брегзит (Brexit), о чему је Алис Вајдел говорила још 2024. године.

Стварни излазак Њемачке из ЕУ не би био једноставан јер је чланство утемељено у њемачком Уставу, а за његову измјену потребна је двотрећинска већина у Бундестагу и Бундесрату, што би за АфД представљало веома висок политички праг.

И сам АфД је посљедњих година своју реторику поставио нешто опрезније. Алис Вајдел је још 2024. рекла да би АфД најприје покушао из темеља да промијени ЕУ и врати више овлашћења државама чланицама, а да би референдум о изласку био својеврсни план Б.

Ни за евро не постоји једноставан политички или правни пут. Њемачка је дио еврозоне, а евро је заједничка валута чије је функционисање уређено европским уговорима. За разлику од обичне промјене економске политике, излазак највеће привреде еврозоне из заједничке валуте отворио би низ правних, финансијских и политичких питања за цијелу ЕУ.

Њемачка већ контролише границе

Што се тиче изјаве о затварању граница, Њемачка већ спроводи контроле на свим својим копненим границама, иако је и даље дио шенгенског простора.

Вајдел, међутим, говори о нечем трајнијем – о изласку из Шенгена и трајном затварању граница. То би било много сложеније од садашњих привремених контрола. Њемачка има око 3.700 километара копнених граница са девет држава, а кроз њих свакодневно пролазе милиони људи и робе.

Tanjug/AP/Klaus-Dietmar Gabbert

За сада све ове најаве ипак треба посматрати прије свега као политичку реторику којом АфД показује колико би радикално промијенио њемачку политику када би дошао на власт.

Став према Украјини и Русији

Нешто реалније звучи најава АфД-а о прекиду војне помоћи Украјини, укидању санкција Русији и обнови енергетских односа са Москвом.

Вајдел је нагласила да њена странка не жели да заузима страну у сукобу.

„Зато ћемо зауставити сву помоћ Украјини. Нема више новца пореских обвезника, нема оружја и нема њемачких војника“, рекла је једном приликом.

„Ове поруке АфД-а су опасне“

Но, чак и ако дио тих приједлога никада не буде спроведен, сам долазак АфД-а на власт значио би велики заокрет за Њемачку, а тиме и за Европу.

„Популистичке странке су у неким државама ЕУ на власти. Лијеве популистичке странке биле су на власти у Грчкој, Подемос једним дијелом у Шпанији, а Вилдерс је практично на власти у Низоземској. Ипак, те странке нису доводиле у питање саму Европску унију.

Свијет

Шефица АфД-а јасна: Ако дођемо на власт, затворићемо границе и изаћи из Шенгена

Посебно је важно искуство Велике Британије, гдје све већи број грађана данас жали због одлуке о изласку из ЕУ. С обзиром на то, претпостављам да би и неке од странака које данас заговарају излазак из ЕУ у стварној пракси могле промијенити став“, рекао је Ковачевић.

„Но, поруке које долазе од АфД-а опасне су, поготово након Брегзита, јер су Париз и Берлин крајње тачке осовине на којој почива цијели европски пројекат. Поруке о изласку из ЕУ и напуштању евра, повезане са неким другим порукама које је АфД пласирао, опасно асоцирају на збивања у Њемачкој 1930-их. То би требало да буде позив на узбуну за све оне који мисле да европски пројекат још има смисла“, објаснио је.

ЦСИС: Јачање АфД-а вјероватно слаби ЕУ

Анализа америчког Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС) наводи да би већ сама побједа у Саксонији-Анхалту изазвала симболички шок широм Европе.

„Дијелови Њемачке били би под влашћу странке која отворено симпатише Русију и еуфемистички говори о најмрачнијим годинама Њемачке“, наводи ЦСИС.

Свијет

Маск: АфД је једина нада за Њемачку

„Највјероватнији утицај јачања крајње десних странака у Европи, у овом случају предвођеног успоном АфД-а, био би парализа: неслагања око питања попут одбране и неспремност да се одустане од вета у Европском савјету блокирали би реформе, постепено смањујући способност Европске уније да се ухвати укоштац са данашњим великим изазовима“, наводи се.

„Даље јачање АфД-а вјероватно би ослабило Европску унију, а тиме и геополитички значај Европе у цјелини. Побједа АфД-а неће одмах промијенити равнотежу снага у Њемачкој или Европи, али поставља темеље за већу поларизацију и нестабилност“, наводи се у анализи.

(Индекс/Ведран Салвиа)