Срушени објекти СПЦ: "Ако су их они чували - ко их је онда палио и рушио?"

Заједничко им је, наводе у Одбору, да су се налазиле на територији коју је контролисала тзв. Армија РБиХ.

,,Ево, с обзиром да они не одговарају, позивам Исламску заједницу у БиХ Реиса Кавазоивића да се он изјасни да ли је муслиманка Бошњачка војска палила српске цркве. Нема ко други да се изјасни, прво треба да се изјасни онај који је покренуо иницијативу да се потпише таква изјава’’, рекао је Ђорђе Радановић, Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ.

Ништа боље ни на подручју Сребренице. Уништено је све што је показивало и указивало на православље, каже Бранимир Којић. Чињеница да је стока била у Православној цркви, као и да су у Кравици у нападу за Божић ’93 године откопани гробови људи који су непосредно пред напада убијени, а били су виђенији, јасно показује да никада нису бранили наше вјерске објекте.

,,Откопавали су се њихови гробови и та тијела су додатно унакажавана. На њима се додатно иживљавао болесни ум који је кренуо из Сребренице и те жртве су оставили на милост и немилост дивљим животињама’’, рекао је Бранимир Којић, предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила регије Сребреница.

Од Подриња назад према западу, траг рушења је дуг. У Осретку код Цазина страдала је Црква Светих апостола Петра и Павла. У Горажду капела Светог Јована Богослова и парохијски дом. У Чардаку код Завидовића Црква Светог Николе. У Возућој Манастир Свете Тројице. Лучани код Зенице, Видуша код Какња, Пожарница код Тузле – само су дио списка. Да ,,чување’’ и није изгледало као чување потврђује и Мостар. Црква Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу у рату је тешко страдала, гранатиран је олтар, унутрашњост спаљена, звоник уништен.

,,Када погледамо примјер града као што је Мостар који је био једно од најзначајнијих духовних, економских и културних средишта српског народа у БиХ и када знамо причу о Храму у Мостару, треба имати у виду да је српска заједница пострадала. Тако да, изјаве да је Армија БиХ искључиво бранила штитила чувала, чувала вјерске објекте Срба у Бих, треба узети с једном дозом резерве, имајући у виду да се ту обично крије концепт грађанске БиХ’’, рекао је Георгије Вулић, истраживач и виши сарадник Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.

Елмедин Конаковић, Бакир Изетбеговић и Нермин Никшић, без одговора. Нису једини, одговор није стигао ни од преосталих 30 Бошњачких лидера. Из Одбора траже да објасне и оно што у изјаву није стало; спаљене олтаре, миниране капеле, порушене цркве и светиње којих више нема.