17.08.2025
18:31
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да већ 10 до 15 година трпи притиске и покушаје да га уклоне са политичке сцене јер штити српске националне интересе, али да га то није поколебало.
"Ако сте Србин и ако радите оно што ја радим, можете рачунати на то да ћете бити прогоњени", рекао је Додик.
Додик је нагласио да је прогон био неумољив, али ријетко успјешан, да су против њега спроводили истраге, увијек нешто измишљали али да никада нису могли ништа да пронађу.
Додик: Бајденови савезници желе да ме уклоне прије него што разговарам са Трампом
"Против мене су спроведене четири међународне финансијске истраге, и ниједна није показала да имам било какву кривичну одговорност", рекао је Додик за портал "Павловић данас".
Према његовим ријечима притисак и даље траје.
"А онда сам прочитао — високи представник каже: `идете у затвор`, а ја нисам ништа потписао", нагласио је Додик.
На питање зашто ОХР и даље тврди да има моћ да смијени изабране лидере три деценије након рата, Додик је рекао да су муслимани незадовољни јер желе унитарну БиХ.
"Ми се боримо против те унитаризације", истакао је Додик.
Он је појаснио да се под "унитарном" мисли на БиХ без Републике Српске, "засновану на грађанском принципу у којем су муслимани већина и у којој би контролисали све одлуке и сва тијела која морају да изаберу" – визија за коју је рекао да се унапређује "уз подршку елемената претходних америчких администрација".
Додик у потпуности одбацује ту визију.
"Осјећам се као Србин. Хрвати се осјећају као Хрвати. Само су муслимани неколико пута мијењали свој национални идентитет. Прво, прешли су од хришћана у муслимане — што можда могу да разумијем, јер када је овдје било Османско царство, живот је био много лакши ако бисте прешли у другу вјеру. Генерацијама су остали стално незадовољни тиме. Затим су себе називали `муслиманима` са малим `м`, затим `муслиманима` са великим `М`, а 1993. године, током рата у БиХ, прогласили су се Бошњацима — заинтересовани за јединствену `босанску државу и босанску нацију`", наводи Додик.
Према његовим ријечима, многи из претходних америчких администрација су насјели на то — дјеловало им је егзотично, привлачно је било да могу да створе нешто слично.
"А онда смо били окривљени јер нисмо жељели да то прихватимо", напоменуо је Додик.
Додик је указао на историјску позадину - неприхватању освајачких власти, о логорима за систематско убијање Срба, те одбацио сваку идеју о промјени свог националног идентитета.
"Сада неко очекује од мене, као припадника те епске нације, да кажем — због неке идеје која долази из неких удаљених канцеларија — `Ја нисам Србин, сада сам Бошњак` Не!Ја остајем Србин", нагласио је Додик.
Он сматра да је судбина БиХ могла бити другачија да је Вашингтон изабрао мировни план Сендија Бергера умјесто плана бившег америчког државног секретара Мадлен Олбрајт.
Додик је рекао да у вријеме када су Сједињене Америчке Државе стварале рјешења за мир у БиХ постојала два "једнака концепта" – један који је промовисао Сенди Бергер из Агенције за националну безбједност САД, а други који су промовисале Мадлен Олбрајт и њен тим, укључујући О’Брајена и друге, што је касније резултирало Дејтонским споразумом.
"Његов /Бергеров/ приједлог – сада декласификован – био је разуман и рационалан: да народи треба да буду подијељени дуж природних граница, гдје припадају. То би било праведно, умјесто овог продуженог мучења", рекао је Додик.
Додик је рекао да су симпатије Била Клинтона биле наклоњене Олбрајтовој.
"Сада знамо, послије свих ових година, да је рекао: `У реду, хајде да покушамо са овим дејтонским концептом. Никада није касно за други концепт. Ако не успије, не успије. И то је управо оно што је Дејтонски споразум касније и признао", рекао је Додик, истичући да је тај "други концепт", према коме је Република Српска одвојена, али са отвореним границама, слободним кретањем људи и робе и без наметања – био праведнији пут.
Он је додао да су ствари отишле предалеко, те да је 86 оригиналних дејтонских овлашћења Републике Српске одузето одлукама високог представника.
Додик истиче да је правосуђе на нивоу у БиХ наметнуто нелегитимно, да Устав БиХ не предвиђа Суд ни Тужилаштво БиХ, да обје институције једнострано створене од бившег високог представника Волфганга Петрича и оправдане кроз "бонска овлашћења", упркос томе што високи представник нема уставни ауторитет.