"Добрила Кукољ оставила неизбрисив траг у култури сјећања Српске"

"Својим животом и својом поруком која је произашла из тог бола да се никад никоме и нигдје то не понови дала нам је јасан путоказ и наду на који начин можемо прићи спасењу својих душа", рекао је Горан Шљивар, предсједник Скупштине Удружења логораша Другог свјетског рата Града Бањалука.

Рођена 1931. године у селу Међеђа код Козарске Дубице, у логор Јасеновац одведена је са само једанаест година. Три мјесеца проведена иза логорске жице оставила су ожиљке које је носила цијели живот. Управо та сјећања обиљежила су њен животни пут.

"Памтићемо Добрилу као једног од посљедњих свједока људског безумља, као симбол људске издржљивости и снаге. Памтићемо њену љубав и доброту, њену вјеру и наду, достојанство", рекла је Тања Тулековић, директор ЈУ "Спомен-подручје Доња Градина".

Друштво

Виза "Д" важан корак за превознике, олакшање и за привреду

Као дугогодишња предсједница бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата, Добрила Кукољ постала је један од најпрепознатљивијих гласова културе сјећања у Републици Српској. Умјесто тишине, изабрала је да свједочи – у школама, на трибинама, комеморацијама и јавним скуповима, са жељом и упозорењем да се никада никоме не понови зло рата.

"Сву патњу и голготу и лично страдање, као и наше колективно – носила је са поносом, са осмијехом, увијек раздрагана, права госпођа", рекао је Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.

Посебно је била везана за Доњу Градину и Манастир Јасеновац, мјеста на која се изнова враћала носећи терет прошлости, али и потребу да млађим генерацијама пренесе истину.

"Упркос страдању и болу смогла је храбрости и снаге да говори, свједочи и опомиње. Имала сам част да је познајем – у њеном гласу није било мржње, већ тиха, достојанствена упорност да се истина сачува од заборава", рекла је Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.

"Добрила Кукољ остаће упамћена као жена која је преживјела зло, али није дозволила да зло побиједи човјечност и сјећање. Њено име храброст и достојанство живјеће кроз све нас који ћемо је се са поштовањем сјећати. Нека јој је вјечна слава", рекао је Синиша Каран, предсједник Републике Српске.

Добрила је написала и књигу под називом „Туга која траје цијели живот“, која вјеродостојно свједочи о српском страдању у Независној Држави Хрватској. Ријечи, исповијести и сјећања остају као трајно свједочанство о времену у којем су дјеца одрастала иза логорских жица, а бол и губитак постајали дио живота. Да је људскост јача од ратних злодјела, а истина од свега што рат покуша да избрише – научила нас је Добрила Кукољ.