Ново истраживање открива: Грађани вјерују Додику, Српска иде у добром правцу

Истраживање, које је током марта ове године на узорку од 1.200 испитаника спровела агенција „Фактор плус“, открива сложену слику расположења грађана између умјереног оптимизма, изражених страхова и јасног ослањања на политичко лидерство.

Српска се креће у добром правцу

Према резултатима анкете, 47 одсто грађана сматра да се Република Српска у економско-политичком смислу креће у добром правцу, док 36% оцјењује да је правац лош.

Без става је остало 17% испитаника, што указује на значајан простор за политичко увјеравање и промјену перцепције.

Додик има највеће повјерење грађана

Када је ријеч о томе ко може најбоље да заштити интересе Републике Српске, највише повјерења грађани дају Милораду Додику (38%), пише Српскаинфо.

Занимљиво је да се одмах иза њега налази Србија са 35 процената, док су „јаке институције“ на трећем мјесту са 34% подршке.

Остали актери имају знатно мању подршку – Русија 16%, Сједињене Америчке Државе 12 процената, док Драшко Станивуковић добија повјерење 7 одсто испитаника.

Чак 18% грађана нема јасан став, а 14% њих сматра да би интересе Српске најбоље штитио неко други, односно нико од горе наведених.

Посебно је индикативан податак да би 39 одсто испитаника гласало за Милорада Додика или кандидата којег он подржи „без обзира на све“, док је 29 одсто против, а чак 32% неодлучно.

Управо ова група неодлучних могла би имати кључну улогу у будућим изборним циклусима.

Грађани углавном позитивно оцјењују и међународне активности лидера СНСД – 54% испитаника сматра да су састанци са званичницима САД, Израела и Мађарске корисни, док 19% има негативан став. Неутралних је 16 одсто, а без мишљења 11 одсто.

Истраживање је обухватило и ставове о идентитетским питањима, која и даље имају снажну тежину у јавности.

Ћирилично писмо

Ћирилично писмо веома важним сматра 36% испитаника, а додатних 32% каже да је важно. Ћирилично писмо сматра није превише важно за 21% испитаника, док 11% њих га сматра потпуно неважним.

Слично је и са ставовима о породици – 41 одсто грађана наводи да су традиционалне породичне вриједности „веома важне“, док их 33 одсто сматра важним.

Међутим, иза политичких ставова и вриједносних опредјељења крију се и дубоки страхови.

Највећи број грађана, њих 33 одсто, као највећу пријетњу види рат. Слиједе сиромаштво (21%) и одлазак младих (20%), што јасно указује на кључне друштвене изазове.

Мањи дио испитаника страхује од опште равнодушности и стагнације (14%), док седам одсто наводи неизвјесност као доминантан осјећај.