Обиљежена 31. годишњица страдања српских цивила на Петровачкој цести

07.08.2026 19:08

Коментари:

0
Обиљежена 31. годишњица страдања српских цивила на Петровачкој цести
Фото: ATV

Године нису само број за преживјеле Србе који су 1995. године на Петровачкој цести преживјели кишу граната. Док су бјежали из Лике, Баније, Кордуна и Сјеверне Далмације нису ни слутили да ће поново бити циљ хрватских агресора.

Тог 7. августа добро се сјећа Душка Мајсторовић. Са непуних девет година, у тој колони свједочила је страдању брата, тетке и баке.

"Посљедице су, наравно остале. Сјећања са којим човјек остаје и даље треба да живи, да их носи и да се помири са оним што се десило. Човјек у том моменту, када је мислио да се склонио на сигурну територију, и да се кренуло ка неком бољем сутра и да то све остаје иза нас – десило се оно што се десило. И дан данас је тешко помирити се са чињеницом како човјек лако остане без породице", рекла је Душка Мајсторовић.

У избјегличкој колони страдала су дјеца, труднице и старији људи. Десетине су рањени. За хрватске пилоте они су били легитиман војни циљ.

Припадници хрватског ратног ваздухопловства гранатирали су српску избјегличку колону која је напустила Хрватску. У првом нападу, који се догодио 7. августа 1995. године, смртно је страдало десет цивила, међу којима је било четворо дјеце. У другом нападу, дан касније, страдало је још троје људи.

Српски народ доживио је огромну неправду над којом је свијет затворио очи. Срби тај злочин не смију заборавити никад. Зато је важно да се његује култура сјећања.

"Култура памћења је колективно сјећање, онако како један народ то забиљежи. То може бити роман, то може бити документарни или играни филм, то може бити споменик, један или више њих. И онда ће ови млађи нараштаји, преко тога како им ми који смо то живјели оставимо, створити колективно сјећање", рекао је Саво Штрбац, директор Документационо – информационог центра „Веритас“.

У марту 2022. године подигнута је оптужница против четири хрватска пилота. За гранатирање колоне терете се Жељко Јеленић, Данијел Боровић, Владимир Микац и Зденко Радуљ. Гранатирали су људе које су већ протјерали и који нису представљали никакву пријетњу.

"Једном народу није било довољно етничко чишћење, није било довољно да отјерају српски народ са вјековног огњишта, него је овим чином који је сигурни показатељ да идеја није била само етничко чишћење, него потпуно уништење једног народа", рекао је Радан Остојић, министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске.

"Злочин на Петровачкој цести био је злочин над недужним цивилима, прогнаним далеко стотинама километара од својих огњишта, који је нажалост, остало без правде. У тим колонама, у којима смо тада страдали, створила се само жеља да се та колона више никад не понови", рекао је Немања Давидовић, изасланик предсједника Републике Српске.

У злочиначкој акцији „Олуја“, Срби су доживјели највеће етничко чишћење послије Другог свјетског рата. Иако је злочин оквалификован као етичко чишћење, ниједан судија то није пресудио. За овај злочин још нико није одговарао. Срби нису заборавили страшан злочин који су преживјели. Сјећања боле и данас. Остаје само питање, до када ће чекати правду.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: