Управљање наметнутим одлукама без икаквог надзора

У документу се појашњава да Дејтонски споразум предвиђа именовање високог представника са строго ограниченим мандатом, који обухвата ненормативне функције, као што су посредовање између страна и координација међународног дјеловања у периоду након рата, али да тој позицији није додијељено никакво правно овлашћење да доноси законе нити да на други начин доноси одлуке обавезујуће за грађане у БиХ.

У Извјештају се истиче да Устав БиХ изричито прописује да законе у БиХ може доносити искључиво законодавна власт БиХ.

Нажалост, умјесто да поштују Устав БиХ и ограничени мандат те позиције, узастопни високи представници, а посебно садашњи симулант - Шмит, незаконито су управљали БиХ путем наметнутих одлука, без икаквог надзора, намећући нове "законе" по сопственом нахођењу, и то пуким објављивањем на интернет страници ОХР-а.

"Да би био сигуран да ће његова аутократска моћ проћи без икакве контроле, Шмит и даље на снази држи строгу забрану ма каквог судског поступка који "на било који начин доводи у питање" његове одлуке, што значи да су његови лични декрети чак и изнад одлука Уставног суда. Опште је познато, а то чак признају и бивши високи представници, да су наводна диктаторска овлашћења високог представника незаконита", наведено је у Извјештају.

Бонска овлашћења - Незаконита владвина ОХР-а путем наметнутих одлука

У Извјетшају се подсјећа да је Карл Билт, који је био први високи представник, недавно у свом чланку написао да је "правни основ /наводних бонских овлашћења високог представника/ крајње споран".

Први високи представник који је присвојио "бонска овлашћења", покојни Карлос Вестендорп касније је рекао да то и није било баш легално.

"Штавише, закључак сваке озбиљније правне анализе наводних овлашћења која су присвајали високи представници како би владали наметањем, био је да су она флагрантно незаконита", наводи се у Извјештају.

На примјер, у детаљној правној анализи бонских овлашћења у Гетингенском журналу међународног права /Гоеттинген Јоурнал оф Интернатионал Лаw/, Тим Бенинг закључује да се "бонска овлашћења не могу сматрати законом датим овлашћењем и да је њихово постојање моћна, али обмањујућа правна фикција".

Бивши правник ОХР-а Метју Периш је написао да је "степен правне фикције која је укључена у креирање бонских овлашћења запањујући".

У Извјештају је наглашено да политичким лидерима у БиХ није промакло да многе од оних истих страних сила које са правом истичу значај владавине права у БиХ цинично пренебрегавају то начело када је ријеч о незаконитој владавини ОХР-а путем наметнутих одлука, које очигледно крше Устав БиХ и правни мандат високог представника утврђен Дејтонским споразумом.

"Све више релевантних посматрача увиђа да овлашћења на која се позивају високи представници и Шмит немају никакво упориште у праву и да су, у ствари, контрапродуктивна. Као и неке друге државе, САД у разумно престале да подржавају владавину Кристијана Шмита путем наметнутих одлука", подсјећа се у Извјештају.

На саслушању Пододбора за Европу Одбора за спољне послове Представничког дома САД у децембру 2025. године предсједавајући Кит Селф је такозвана бонска овлашћења високог представника описао као "овлашћења без икакве контроле" која су "правно спорна".

"У фебруару ове године, Уставноправна комисија Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ усвојила је закључак којим се потврђује оно што је одувијек било јасно - да високи представник нема уставно овлашћење да доноси законе", наводи се у Извјештају.

Упркос очигледној незаконитости наводних диктаторских овлашћења ОХР-а, високи представници, укључујући и симуланта Шмита, користили су их како би служили политичкој агенди бошњачких странака усмјереној ка драстичној централизацији БиХ, супротно федералној уставној структури договореној у Дејтону.

Покушај противуставне централизације БиХ

Осим тога, механизме националне подјеле власти предвиђене Уставом подривали су они који слиједе праксу високих представника и подржавају концентрацију власти у рукама бошњачке већине.

Устав БиХ прописује да све владине функције и овлашћења која нису Уставом изричито дата институцијама БиХ припадају ентитетима.

"Упркос овој јасној уставној одредби, институције на нивоу БиХ данас врше бројне функције и овлашћења која нису изричито, па чак ни конклудентно, повјерена институцијама БиХ. Ова противуставна централизација БиХ готово је у потпуности посљедица незаконитих интервенција високих представника", наводи се у Извјештају.

У документу се указује да Уставни суд БиХ, под контролом троје страних и двоје бошњачких судија који дјелују у спрези, није учинио ништа да заустави ова очигледна и озбиљна кршења Устава, већ је, напротив, користио сваку прилику да супротно Уставу ослаби Републику Српску, по правилу уз подршку и тихо мијешање ОХР-а и појединих страних пријестоница.