Випотник: Простор није обновљив ресурс, свака градња мора бити промишљена

Випотник је указао да је простор ограничен ресурс те да свака одлука о његовом коришћењу има дугорочне посљедице, због чега је веома важно да постоји добра сарадња републичких институција, локалних заједница, струке и јавности.

Он је рекао да просторни план Републике Српске представља "технички устав", односно највиши стратешки документ просторног уређења Српске и сви планови нижег реда морају бити усклађени с њим.

"Планирање је темељ сваког уређеног друштва. Ако простор планирамо квалитетно, онда можемо истовремено да градимо, развијамо привреду, штитимо природне ресурсе и обезбиједимо квалитетније услове за живот", навео је Випотник.

Према његовим ријечима, када простор није плански уређен, јављају се проблеми које је касније веома тешко исправити, а то су претјерана урбанизација, бетонизација, бесправна градња, недовољно развијена комунална, саобраћајна и друштвена инфраструктура, гужвме и губитак зелених површина.

Випотник је рекао да просторно планирање више није само питање изгледа града, већ и питање отпорности на климатске ризике и заштите становништва.

"Не смијемо заборавити ни климатске промјене, које додатно мијењају начин на који планирамо простор. Данас је неопходно остављати довољно зелених површина које снижавају температуру у градовима, чувати природне токове ријека, избјегавати градњу на плавним подручјима и развијати инфраструктуру која је отпорнија на екстремне временске прилике", нагласио је Випотник.

Випотник је напоменуо да је доношење одлуке о изради новог просторног плана Републике Српске и значајна политичка одлука, која доказује спремност одговорних да плански и равномјерно развијају Републику, али и да заштити њену имовину од напада који су све интензивнији.

"Свједоци смо да су из године у годину урбанистички притисци све већи. Градови расту, повећава се потреба за новим стамбеним и пословним објектима, а инвеститори траже нове локације за градњу. То је, са једне стране, показатељ економске активности и развој, али, с друге стране, ако се том процесу не приступи одговорно, можемо врло лако доћи у ситуацију да изгубимо оно што је непроцјењиво – простор, природу и квалитет живота", навео је Випотник.

Говорећи о бетонизацији, Випотник је оцијенио да проблем настаје онда када се гради без довољно зелених површина, паркова, дрвореда, простора за рекреацију, без адекватне саобраћајне и комуналне инфраструктуре.

"Савремено урбанистичко планирање подразумијева да свака нова градња мора бити праћена улагањем у јавне садржаје, јавни превоз, водоводну и канализациону мрежу, енергетску инфраструктуру и системе за одвођење оборинских вода. Само тако можемо говорити о одрживим и функционалним насељима", истакао је Випотника.

Према његовим ријечима, посебно важан изазов је бесправна градња.

"Она није само правно питање, већ питање безбједности, заштите животне средине и једнакости свих пред законом. Објекти који се граде без дозвола често не испуњавају прописане техничке стандарде, могу угрозити безбједност људи, нарушити плански развој насеља и створити велике проблеме у погледу прикључења на инфраструктуру", напоменуо је Випотник.

Випотник је истакао да велику пажњу треба посветити енергетској ефикасности и квалитету градње.

"Објекти треба да троше мање енергије, да буду функционалнији, приступачнији и прилагођени савременим стандардима. То није важно само због заштите животне средине, већ и због смањења трошкова живота за грађане", рекао је Випотник.

Випотник је поручио да је најважније је схватити да простор није обновљив ресурс и да оно што је једном изграђено остаје генерацијама.

"Зато свака одлука о градњи мора бити промишљена и заснована на струци, закону и јавном интересу. Наш циљ није да зауставимо развој, већ да обезбиједимо да се Република Српска развија плански, одговорно и у складу са принципима одрживости", закључио је Випотник.