22.08.2025
17:31
Како се разговори о будућности Украјине на трансатлантском нивоу све више интензивирају, једно питање посебно долази до изражаја, а то је ко заправо сноси трошкове.
Расправа о милијардама које су уложене у помоћ Украјини од фебруара 2022. године, те о томе дијели ли се терет праведно, сада доминира дипломатским разговорима.
Трамп: Радије не бих присуствовао могућем састанку Путина и Зеленског
"Еуроњуз" доноси детаљан преглед ко тачно шта плаћа, али и колико ти трошкови теже за сваку земљу. Украјински парламент, Врховна рада, одобрио је у новембру прошле године рекордни војни буџет од 45,9 милијарди евра за 2025. годину, што је тада чинило 26,3% БДП-а Украјине или 55% укупног буџета земље.
Током јула износ је ревидиран како би укључио додатних 8,6 милијарди евра за војну подршку, набавку оружја и производњу, чиме је укупни износ нарастао на 31% БДП-а, односно 67% свих државних расхода. Расходи као удио у буџету показују колико се средстава издваја за специфичне приоритете попут одбране у односу на остале издатке.
Са друге стране, расходи у односу на БДП мјере износ у односу на величину цијеле привреде, укључујући приватне фирме и друге економске активности, што помаже приказати укупни терет на националну економију.
Иако украјински буџет за одбрану у износу од 55 милијарди евра одражава само потребу за преживљавањем, укупни трошак сукоба за Украјину процјењује се на 700 милијарди евра. Тај износ укључује обнову, хуманитарну помоћ и привредне губитке. Расходи за одбрану представљају само један сегмент тих трошкова.
Објављен нови превод "Горског вијенца" на енглески језик
Поређења ради, Европска унија је за украјинске одбрамбене напоре, који укључују директну потрошњу ЕУ и билатералне издатке држава чланица, потрошила око 72 милијарде евра за трогодишњи период од 2022. до 2024. године. То чини око 0,3% БДП-а ЕУ-а годишње. Сједињене Америчке Државе су, према подацима Стејт Департмента, за исти трогодишњи период издвојиле 57,3 милијарде евра на украјинску одбрану.
Иако је износ који су САД и ЕУ уложили у одбрану Украјине само мали постотак њиховог годишњег БДП-а, за Украјинце су то огромни трошкови.
Важно је и погледати колико сваки грађанин поједине земље доприноси трошковима украјинске одбране. Ако подијелимо украјински војни буџет на темељу тренутне популације од око 37,86 милиона (узимајући у обзир избјеглице и интерно расељене особе), сваки Украјинац платио је за одбрану у периоду од 2022. до 2024. године око 3.424 евра, што значи да је годишњи износ по грађанину 1.312 евра.
Претукли и изболи мушкарца: Ухапшен један од насилника
Овај износ далеко је већи од оног што за исту сврху издвајају грађани САД или ЕУ. Израчун за САД темељи се на процјени Института Кил, који спомиње 111,28 милијарди евра као укупну подршку (укључујући војну и хуманитарну помоћ) за период од три године. Подијелимо ли ту бројку с бројем становника САД, сваки Американац платио је око 108 евра годишње за украјинску одбрану.
За ЕУ, процјена Института Кил о укупној помоћи Украјини од око 138 милијарди евра даје износ од 95 евра годишње по грађанину ЕУ. Овдје треба напоменути да различите земље ЕУ дају различите доприносе, па тако неке земље (попут Мађарске) донирају врло мало или ништа, осим кроз заједнички буџет ЕУ.
Поред ЕУ, неке европске земље изван ЕУ, попут Норвешке, такође доприносе Украјини путем додатних инструмената као што је Јуропијан Пис Фасилити. Међутим, већина процјена помоћи Украјини не укључује средства из овог фонда. Просјечна годишња плата украјинског грађанина износи око 3.500 евра, па њихов допринос ратним напорима чини око трећине њихове годишње плате.
Са друге стране, просјечна плата у ЕУ износи око 29.600 евра, а у САД око 56.880 евра, што значи да је за грађане тих земаља допринос Украјини мањи терет. У сљедећој деценији Украјину очекују потреба за обновом у износу од 448,6 милијарди евра, што је готово девет пута више од буџета за одбрану 2025. године. Према четвртој процјени штете и потреба Свјетске банке, која је објављена 25. фебруара, директна штета на украјинској инфраструктури износи 150 милијарди евра.
Подметнуо пожар у бару након што му је речено да нема мајонезе и кечапа
Разарање стамбених објеката најтеже је погодило Украјину, уз износ штете од 48,8 милијарди евра, док би обнова тих објеката захтијевала 71 милијарду евра. Саобраћајна инфраструктура претрпјела је штету од 31,6 милијарди евра, а њена обнова коштала би 66,7 милијарди евра.
Енергетски сектор, који је такођер претрпио озбиљна оштећења, суочава се с трошковима обнове који достижу 58,2 милијарде евра. Ове бројке покривају само економску страну рата. Пуно већи терет осјећају Украјинци у облику изгубљених живота, расељених породица и разорених заједница, а те бројке никаква таблица не може приказати.
Свијет
2 ч
0Занимљивости
2 ч
0БиХ
2 ч
1Регион
2 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму
18:55
Маркетинг
маркетинг
19:00
АТВ вијести
информативни програм вијести
19:40
Маркетинг
маркетинг
19:42
Спорт
спортски програм
19:49
Маркетинг
маркетинг
19:50
Временска прогноза
временска прогноза
19:52
Без коментара
без коментара