Мира Марковић - кандидаткиња на предсједничким изборима у Француској

Она је суоснивачица Партије за заштиту животиња и кандидаткиња овог покрета на предсједничким изборима 2027. године.

За Мирку Марковић кажу да има оно нешто. Тако би се могло рећи док се посматра како се Мира Марковић ужурбано креће по малој конференцијској сали књижаре French Theory, у 5. арондисману Париза. У љубичастој мајици испод црног сакоа, са крупним прстењем на рукама и црном косом везаном у реп из којег извирују понеки сиједи прамен, прилази новинарима, срдачно се рукује са њима, а затим сједа назад како би још једном прегледала биљешке за говор који ће ускоро одржати.

Испред ње је двадесетак људи: неколико новинара, изабрани представници и функционери Партије за заштиту животиња дошли су овог петка, 2. октобра, да присуствују њеном званичном уласку у трку за Јелисејску палату. Организација још увијек има помало аматерски карактер: директан пренос конференције за медије није могао да буде реализован због нестабилне интернет везе. Кандидаткиња повремено показује трему. Али чим пређе на суштину, њен говор постаје сигурнији. Пољопривреда, сточарство, лов, правни статус животиња, теме се нижу једна за другом.

Приликом објаве своје кандидатуре за предсједничке изборе 2. октобра 2026. у Паризу, Мира Марковић је представила равнотежу, етику, одговорност и правду као четири стуба своје кампање.

Друштво

МУП Српске: Локације за издавање личних докумената раде и данас

Суоснивачица Партије за заштиту животиња од њеног оснивања 2016. године, Мира Марковић наслиједила је Елен Туи, која је покушала да учествује на предсједничким изборима 2022. али није успјела да прикупи потребних 500 потписа подршке изабраних званичника.

"То су били моји пријатељи"

Код ње ангажман изгледа као нешто сасвим природно. Након студија психологије, Марковићева је 17 година радила у својој професији и образовању одраслих. Био је то период посвећен „помагању другима“.

Политика је дошла касније. Године 2014. изабрана је за одборницу у 18. арондисману Париза, гд‌је је постала замјеница градоначелника задужена за одрживи развој, исхрану и животну средину. Шест година касније ушла је у Градско вијеће Париза, а у свом арондисману добила је надлежност за питања добробити животиња.

Да би се схватило поријекло те осјетљивости, потребно је вратити се у њено д‌јетињство у департману Вал д'Оаз. У породичној кући одрасла је окружена кокошкама, паткама, зечевима, па чак и једном слијепом овцом.

"То су били моји пријатељи, сви су имали своја имена", рекла је за Ле Поинт.

Међутим, под истим кровом постојала су два различита погледа на животиње. Њена мајка, која је одрасла у граду, доживљавала их је као кућне љубимце. Отац, поријеклом из Босне и Херцеговине у некадашњој Југославији, долазио је из пољопривредне средине у којој је било сасвим нормално узгајати животиње због јаја или меса.

"Када смо имали наше кокошке, патке и остало, било је потпуно нормално да их поједемо", присјећа се. Али, када је напунила девет година, та разлика постала је много конкретнија када је присуствовала клању свиње. Животиња се отимала и вриштала.

Република Српска

Отворена бирачка мјеста у Републици Српској и ФБиХ

"Неки су у томе вид‌јели добар свечани оброк, а ја леш и много насиља". Из тог искуства извукла је увјерење које је и данас води. Она данас више нема животиње у свом дому. Не зато што их не воли, како каже, већ зато што их је превише сахранила у баштама свог д‌јетињства.

Послије људи, ослободимо и животиње

Са својих 48 година, ова психолошкиња по образовању сада жели да током предсједничке кампање буде „глас оних који га немају и који не могу да гласају“, при чему отвореније прихвата радикалније ставове своје странке.

"Стекли смо кредибилитет, сада морамо да помјеримо границе", објашњава. Партија за заштиту животиња више не жели само да размишља о томе како да се животиње експлоатишу уз "што мање патње", већ да постави друго питање:

"Како да изађемо из те експлоатације и те патње?" Кандидаткиња говори о "цивилизацијском напретку".

„Послије људи, ослободимо и животиње.“ Међу најављеним мјерама налазе се стварање независног Министарства за добробит животиња са сопственим буџетом, забрана кориде и лова, изузимање животиња из правног режима ствари и имовине, као и њихово укључивање у планове ОРСЕЦ, који регулишу одговор јавних служби у случају катастрофа. Програм од око стотину страна требало би ускоро да буде објављен и, како обећава, обухватиће економију, пољопривреду, здравство и заштиту животне средине.

"Понекад радикалност може бити добра и оправдана", сматра она, додајући да „није морално убијати, затварати и злостављати животиње“.

Иде чак толико далеко да клање животиња пореди са смртном казном која се, према њеном мишљењу, и даље примјењује над животињама у Француској, преносе Незавсине новине.