На састанку у Бијелој кући није био лидер земље важне за Украјину

Али, недостајао је представник веома важне европске земље - Пољске!

Одсуство Пољске у Вашингтону у Варшави није прошло незапажено. Састанци су пажљиво праћени и широко коментарисани у Пољској, при чему се пажња није фокусирала само на њихов садржај, већ и на чињеницу да ниједан од највиших пољских лидера није био присутан, пише "Кијев Пост".

Истраживања показују: Американци нису никад мање пили алкохол

Дебата око одсуства Пољске развија се дуж двије главне линије.

Прва је укоријењена у националним аспирацијама и осјећају достојанства. Као земља средње величине у ЕУ која је од 2022. пружила значајну војну, хуманитарну и дипломатску помоћ Украјини, Пољска очекује своје мјесто за столом доношења одлука у вези са будућношћу региона.

У том контексту, присуство финског предсједника Александра Стуба - који представља мању земљу са мањим геополитичким утицајем - многима у Варшави је дјеловало као симболично понижење, преноси "Телеграф".

Друга оса открива дубоку унутрашњу борбу за власт између пољског предсједништва и владе. Ова борба око компетенција није нова. Трагично поглавље у том сукобу догодило се 2010, када је предсједник Лех Качински погинуо у авионској несрећи у Смоленску. Упркос годинама које су прошле, тензије између два табора се нису смириле - напротив, интензивирале су се.

Овдје прво удара: На прагу региона је потенцијално опасно вријеме

Према многим коментаторима, пад авиона био је дјелимично изазван сукобом између Предсједничке канцеларије и Канцеларије премијера - у вези са правилима коришћења владиног авиона и одговорности за организацију посјете.

Трагедија, која је на кратко ујединила Пољаке у жалости, брзо је постала још једна тачка политичких подјела у земљи. Током година, инцидент је еволуирао из националне трагедије у политички наратив и предмет бројних теорија завјере.

Новији примјер десио се 13. августа, када је одржана видео-конференција између европских лидера и предсједника САД. Политичари блиски премијеру Доналду Туску најприје су најавили његово учешће. На крају, Пољску је представљао предсједник Карол Навроцки.

Док је званично промјена објашњена америчким протоколом, широко је познато да америчка администрација одржава ближе везе са предсједником Навроцким и партијом ПиС него са тренутном пољском владом.

Велики пожар ''гута'' тржни центар

Након што је јавно објављен списак учесника састанка са Доналдом Трампом, избио је талас међусобног пребацивања кривице између владе и предсједничке канцеларије. Замјеник министра спољних послова Владислав Теофил Бартозевски, у интервјуу за "Полсат Њуз", понудио је уравнотеженији поглед: подсјетио је јавност да амерички предсједник одлучује кога ће позвати - и да ни пољски предсједник ни премијер нису били међу њима.

Важно је напоменути да је један-на-један састанак предсједника Навроцког и америчког предсједника заказан за 3. септембар.

Да ли Пољска држи неке адуте?

Неки коментатори тврде да одсуство Пољске за столом одражава пад политичког утицаја - дијелом због унутрашњих немира, дијелом због неконзистентне спољне политике. Али слика је далеко од црно-бијеле.

Деценијама, Пољска је подржавала тежњу Украјине ка интеграцији са Западом. Након 24. фебруара 2022, Варшава је била међу првима који су послали војну и хуманитарну помоћ, отворила границе за избјеглице и залагала се за снажну трансатлантску подршку Кијеву.

Нова истраживања оборила старе митове, протеини су добри

Међутим, у посљедњим мјесецима тон се промијенио. Док су неки западни лидери почели да разматрају могућност слања трупа у Украјину под такозваном Коалицијом вољних, пољски политичари - преко партијских линија - чврсто су одбацили било какав потез тог типа.

Умјесто тога, Варшава наглашава своју логистичку улогу, посебно коришћење аеродрома Ржешов-Јасионка близу украјинске границе. Ипак, овај адут је већ употријебљен - и у случају прекида ватре или поновног отварања украјинског ваздушног простора, његова стратешка важност може опасти.

Још једна компликација је осјетљиво питање ексхумације жртава масакра у Волинији. Све чешће, пољски лидери - без обзира на политичку припадност - везују будућу подршку Украјини у НАТО и ЕУ за напредак у овом историјском спору.

Политизација питања учинила га је централном тачком пољско-украјинских односа, чак и док је пут Украјине ка чланству у било којој организацији још далек.

Одсуство као стратегија?

Неки гласови у јавној дебати сугеришу да одсуство Пољске може бити дио свесне стратешке одлуке. Непоштовање разговора значи избјегавање легитимизације руске присутности - посебно јер Пољска формално не признаје Владимира Путина као легитимног предсједника Русије због изборне преваре. Састанак у Бијелој кући није донио конкретне одлуке; и ако буду постигнути споразуми који су неповољни, Пољска неће бити потписник - избјегавајући понављање проблема са Минским споразумима.

Старица (107) открила тајну дугог и срећног живота

У Варшави се такође све више схвата да се разговори у Вашингтону не тичу се само Украјине, већ шире архитектуре европске безбједности. Русија жели да смањи присуство НАТО на свом источном крилу и поврати утицај у региону. Према Славомиру Дебском, бившем директору Пољског института за међународне односе (ПИСМ), амерички званичници су били спремни за учешће Пољске - што сугерише да одлука о одсуству може бити политички прорачуната, а не наметнута.

Сиве зоне дипломатије

Упркос одсуству у Вашингтону, Пољска и даље учествује у разним дискусијама везаним за безбједност.

Ситуација је сложена, и пропуштање једног састанка не значи нужно дугорочно маргинализовање.

Ипак, без обзира на мотиве одсуства, текући унутрашњи сукоб у пољској политици отвара врата страних актера да маргинализују Варшаву и слаби њен дипломатски утицај.

Пријевремене јавне изјаве - прије него што се формира заједничка стратегија - могу у потпуности одузети Пољској преговарачку моћ.