Sergej Ćetković iznio oštar stav: ''Sve je laž..''

Za Sergeja Ćetkovića, biti gospodin nije stvar protokola ili persiranja, već sposobnost da se u svijetu "filtera" i narušenih vrijednosti sačuva mjera.

"Sve je laž"

Kako sam kaže, najteže je danas ne pretjerati, ostati prizeman i ukazati poštovanje svakome, bez obzira na godine ili status. Naglašavajući da se sve nosi iz kuće i da je najvažnije poštovanje koje svakome ukazuje, rekao je:

- To je suština koju ljudi lako prepoznaju. Nekad koristim rečenice mojih roditelja, njihovih roditelja i ljudi od prije nekoliko vijekova. Iz njih je govorilo iskustvo u odnosima s ljudima. U svakom vremenu su međuljudski odnosi bili srž svega. Oni izazivaju i bolesti, i nemire, i ratove, a s druge strane, i sreću i radost. Živimo u vremenu u kome je sve izvitopereno, sve je laž, a naoko je lijepo, baš kao društvene mreže na koje postavljaš najljepše fotografije koje imaš plus staviš na njih filter. Nezadovoljan si, nesrećan, bezobrazan, a glumiš sveca. Postali smo potpuno nerealni.

- Sebe doživljavam kao dijete koje u odnosima prema drugima treba da pokaže poštovanje. I prema starijima od mene i prema vršnjacima, uvijek gledam da ne pretjeram ni u čemu. Najteže je naći mjeru u svemu. Danas su ljudi odmah na “ti”, sve se podrazumeva… Ne govorim to zato što volim da mi neko persira, naprotiv, niti ima potrebe da se izdižem zato što sam javna ličnost. Kad sam bio u dvadesetim godinama, “sufleri” su mi govorili da sam bitan, da mi se nešto može ili da mi pripada, a i danas čujem “ti to zaslužuješ”. Međutim, svoj ego hranim taman toliko da mogu da opstanem u namjeri da ovo što radim i dalje radim odgovorno, jako, s puno ljubavi.

Ljudi koji su Sergeju bili uzori nisu izlazili na scenu pred hiljade obožavalaca, a znamo da upravo to umije da promijeni čovjeka. Međutim, on misli da je mnogo prikladnije reći poštovanje, nego obožavanje.

"Pjevam o ljubavi, to je moja duša"

– Data mi je prilika da budem tu, da ispričam neke svoje priče, da budem narator pojedinih životnih situacija. Odabrao sam da pjevam o ljubavi. Ne bavim se socijalnim temama, mada bih mogao, ali zašto bih kad postoji neko drugi ko će to učiniti kroz drugačiju muziku. Biram ono što je moja duša, moje biće. S vremenom čovjek shvati suštinu i svog posla, i svoje muzike, i svog života i osjeti zahvalnost. Tu se vraćamo na obožavanje…

- Ne volim idolopoklonstvo. Kad mi neko kaže: “Vi ste moj idol”, pomislim – “nemoj molim te”. Ako sam uradio nešto kako treba, neka to nekome bude primjer. Znamo da sve što se izgovori na televiziji ili se napiše u novinama neko sluša i čita. Mnogo volimo da filozofiramo, da ispadamo pametni. Nekad ne moraš ništa da kažeš, dovoljno je da se nasmiješ i uradiš onako kako “misliš srcem”, jer će nekome to biti dovoljno da shvati suštinu.