Čovjek je živio 171 dan nakon transplantacije svinjske jetre

Свињски орган је био у његовом тијелу 38 дана, што је први такав случај објављен у рецензираном научном часопису, извјештава CNN.

Научници су већ постигли рани успјех у трансплантацији генетски модификованих свињских бубрега и срца људима, а свињске јетре су такође трансплантиране људима са можданом мртвошћу. Међутим, стручњаци у области ксенотрансплантације - употребе животињских органа код људи - били су скептични у погледу тога да ли је јетра добар кандидат за такав поступак.

Хроника

Одржано повољно стање безбједности, смањен број саобраћајних незгода са смртним исходом

„Сви увијек кажу: 'Ох, јетра је превише сложена за трансплантацију у поређењу са срцем или бубрегом', али послије овога, мислим да ће људи у будућности размишљати другачије. Мислим да је јетра добра опција ако можемо да унесемо довољно људских гена у свињу“, рекао је др Бејченг Сун, председник Прве придружене болнице Медицинског универзитета Анхуи и коаутор нове студије.

Сложеност јетре као изазов

За разлику од срца и бубрега, који имају уже функције, јетру је компликованије замјенити свињским органом јер је велика, има двоструко снабдевање крвљу и обавља бројне задатке. Јетра филтрира крв, уклања токсине, обрађује хранљиве материје, производи жуч за варење, ствара протеине за згрушавање крви и игра кључну улогу у регулацији шећера у крви.

Прошле године, љекари у Пен Медицинском центру су извршили прву познату успјешну спољашњу перфузију јетре користећи генетски модификовани свињски орган, у којој је крв пацијента са можданом смрћу циркулисала кроз свињску јетру ван тијела. У овом случају, орган није показивао знаке упале током 72 сата тестирања.

Јетра као „мост“ ка опоравку

Нова студија, објављена у четвртак у часопису „Journal of Hepatology“, сугерише да трансплантација свињске јетре има потенцијал као „мост“ који би омогућио пацијенту са тешким оштећењем јетре да преживи довољно дуго док се његова јетра не опорави или док не постане доступан орган људског донора.

Хроника

Младић (22) пронашао ваздушну пушку, испала му из руку и опалила

„У будућности, можда ће лијеви дио пацијентове јетре добити прилику да се регенерише. У том случају, уклонили бисмо калем, што би било довољно да одржи живот, или бисмо бар знали да можемо да чекамо мјесец или два на људски калем који би му могао спасити живот. Мислим да је ово веома кључно откриће“, рекао је Сан.

Са више од 100.000 људи на листама чекања за трансплантацију органа само у САД, потражња далеко премашује понуду. Јетра је други најтраженији орган послије бубрега. Научници деценијама истражују алтернативе, укључујући коришћење свињских органа због њихове сличности са људским.

Детаљи револуционарног поступка

У случају описаном у студији, љекари су у мају 2024. године трансплантирали јетру 11-мјесечне, генетски модификоване свиње 71-годишњем мушкарцу. Свиња је имала 10 генетских промјена како би се смањила могућност одбацивања. Пацијент је такође узимао имуносупресоре.

Србија

Вучић: Рафинерија може да ради до 1. новембра без новог дотока нафте

Човјек је хоспитализован због цирозе јетре повезане са хепатитисом Б и имао је велики тумор у десном режњу јетре. Након што хемотерапија није успјела да смањи тумор и ниједан члан породице није био одговарајући донор, генетски модификована свињска јетра постала једина опција. Пацијент и његова ћерка су пристали на експериментални поступак.

„Морамо имати велико поштовање према овом пацијенту и његовој породици. Пацијент тако даје посебан допринос науци и морамо бити захвални свим пацијентима који су дали тако велики допринос овој области“, истакао је Сан.

Љекари су уклонили тумор и пресадили свињску јетру у преостали дио човјекове јетре. Поступак је изгледао успјешно - орган је одмах почео да производи жуч, и није било знакова упале или одбацивања. Десет дана након операције, преостала јетра пацијента је почела да функционише боље него раније.

Појава компликација и поглед у будућност

Регион

Јанаф престао слати нафту Србији

Међутим, до 25. дана, пацијентово срце је почело да показује знаке стреса. Тестови су открили упалне промене, а љекари су посумњали на стање у којем микроскопски крвни угрушци оштећују крвне судове и органе. 38. дана, када је пацијентова јетра процјењена као способна да самостално функционише, свињски орган је уклоњен.

Мушкарац је преминуо 171 дан након процедуре од крварења из горњег гастроинтестиналног тракта, које није било директно повезано са трансплантацијом. Аутори студије су закључили да је истраживање пружило кључне увиде у изазове и изводљивост такве трансплантације као „премостне стратегије“.

др Хајнер Ведемајер са Медицинског факултета у Хановеру, који није био укључен у студију, назвао је експеримент „револуционарним“. „За мене као трансплантационог хепатолога, ово заиста отвара потпуно нове погледе и идеје. Свињска јетра нам даје нове могућности и може бити веома обећавајућа за наше пацијенте“, закључио је.

(индекс)