Misteriozne pojave na dnu mora: Stvaraju smrtonosni ekosistem?

Током 20. вијека, хиљаде контејнера непознатог садржаја бачено је у Тихи океан, недалеко од обале Лос Анђелеса. Током посљедње деценије, истраживачи су помоћу даљински управљаних подводних робота више пута наилазили на њихове кородиране остатке. Недавно сонарно истраживање открило је чак 27.000 бачви разбацаних по Сан Педро басену, што је само мањи дио од процијењених пола милиона које је, како се вјерује, тамо одложила индустрија DDT-a, предвођена компанијом Монтросе Chemical Company.

DDT – забрањени пестицид и његов токсични траг

DDT (диклоро-дифенил-трихлоретан) је синтетички пестицид који се масовно користио током 20. вијека за сузбијање инсеката у пољопривреди и за борбу против болести попут маларије. Касније је откривено да је изузетно токсичан, дуготрајан у животној средини и канцероген, због чега је забрањен у већини земаља.

Занимљивости

Шокантно откриће у Португалу: Морске алге су супер резервоари овога

Тестирања су потврдила присуство овог отровног пестицида на морском дну у поменутом подручју, али бачве нису главни извор загађења. Према извјештају америчке Агенције за заштиту животне средине (ЕПА) из 2021. године:

"Кисели отпад који садржи DDT складиштен је у великим надземним резервоарима, транспортован танкерима у луку Лос Анђелеса, пумпан на тегленице фирме Цал Салваге и бачен у океан на локацији Одлагалиште бр. 2."

Према њиховим наводима, челичне бачве су вјероватно садржале друге хемикалије.

Шта откривају бијели прстенови?

Тим научника који предводи морска биолог Јохана Гутлебен са Scripps Института за океанографију спровео је ново истраживање које подржава ову тврдњу. Иако су DDT и његови нуспродукти присутни у водама Сан Педро басена, њихова концентрација није већа у близини бачви – што би се очекивало ако су бачве извор.

Наука и технологија

Забрињавајући пораст нивоа мора: Угрожено милион и по људи

Међутим, необични бијели прстенови и накупине које окружују многе бачве могли би да открију шта се заправо налази унутра. Узорци седимента прикупљени из тих прстенова показали су да не садрже кисели муљ – већ су алкални, што је потпуна супротност.

"DDT није једина ствар која је овде одлагана. Имамо само врло фрагментарно знање о томе шта је још завршило у океану. Налазимо само оно што тражимо – а досад смо углавном тражили DDT", каже Гутлебен.

Алкална реакција и "бетонске" масе

Узорци седимента из околине три бачве послати су на лабораторијску анализу. Неки узорци били су толико чврсти да је било потребно користити роботску руку да се одвоји дио. Анализа је показала да су узорци изузетно алкални. Њихова pХ вриједност била је толико висока да су у њима преживљавали само микроорганизми који се иначе налазе на хидротермалним и алкалним изворима.

"Један од главних отпадних токова из производње DDT-a била је киселина, а она није стављана у бачве", објашњава Гутлебен.

"Па се питамо: Шта је било горе од киселог отпада DDT-a, па је морало бити запечаћено у бачвама?"

Свијет

Чекало се 88 година: Отворено мистериозно писмо некадашњег чехословачког предсједника

Чврсти материјал који окружује бачве углавном се састоји од минерала бруцита. Изгледа да алкалне супстанце из бачви реагују са магнезијумом из морске воде, стварајући чврсту масу налик бетону.

Еколошке посљедице и 50 година касније

Отапањем бруцита расте pХ вриједност околног седимента, што доводи до стварања сабласних прстенова калцијум-карбоната.

"Ово нам помаже да боље разумемо посљедице одлагања тих бачви", каже морски биолог Пол Јенсен.

"Шокантно је да се и више од 50 година касније и даље виде посљедице. Не можемо тачно измјерити утицај на животну средину док не сазнамо колико је бачви са бијелим прстеновима тамо, али је јасно да локално утичу на микроорганизме."

Истраживање је објављено у научном часопису ПНАС Nexus.

(б92)