Tiganj je grčka, tava turska riječ: Srpsku skoro da niko ne zna

И народи који су давно нестали у ходницима историје утиснули су своје трагове, који ту и тамо изроне из прошлости у виду археолошких налаза.

Друштво

Неугодно изненађење за раднике Поште: 150 КМ умјесто 300

А језик? Он је "жив", стално се мијења и самим тим је подложан утицају разних друштвених појава, па се тако дешава да неке ријечи потпуно ишчезну из употребе или буду замијењене другим.

Како смо већ поменули да је овај простор права ризница различитих култура, мјесто вјечних сусрета истока и запада, сјевера и југа, тако се у српском језику користе и многе ријечи које му не припадају, али за које не може увијек да се нађе домаћи појам.

Међутим, неке наше старе ријечи временом су и замијењене. Остале су негдје у прошлости и, када бисте их данас чули, вјероватно не бисте имали појма шта би могле да значе.

Република Српска

Додик: Породице погинулих већ три деценије траже правду која им је ускраћена

Многи ће рећи да "пегла" не звучи баш њемачки, међутим, води поријекло из германске речи "бугелеисен". Како наводи Инстаграм страница Поријекло ријечи, истиснула је домаће "глачало" (од придјева "гладак", настао, опет, из њемачког "глат").

Како се каже чекић, а како тава

И "шанац" је германизам, који се далеко чешће чује од наше ријечи "опкоп" или старословенске "забрало" (од глагола "бранити").

Економија

Банке увеле нова правила: Припазите, ово више нећете моћи радити

Ријетко чујете и да неко за "чекић" (турског поријекла) каже "млат" или "бат", зар не? У старој словенској терминологији користио се "требник", али не бисте могли ни да наслутите да је то, заправо, "олтар" (латински назив), преноси "Жена Блиц".

Тек не бисте знали шта је "сковрада" (која се јавља још у списима Светог Саве), или "просуља", јер ту посуду сви зовемо "тигањ" (од грчке ријечи "тигáни"), мада се понегдје каже и "тава" (турско поријекло)

Турски "ескер" потиснуо је словенски "гвозд", "челик" је у заборав однио нашу ријеч "надо", а грчка "трпезарија" чешће се користи него домаћа "благоваоница". Турцизам персијског поријекла "минђуше" у широј је употреби него "наушнице", док је "перика", ријеч непознатих коријена, која се у истом облику користи и у њемачком и француском језику, истиснула домаћу – "власуља".

И прасловенска, старосрпска ријеч "скоруп" данас је готово заборављена, пошто се много чешће користи "кајмак", турски назив за овај млијечни производ.