Ove četiri bolesti ubiju najviše ljudi u BiH

Из Института за јавно здравство Српске наглашавају да су кардиоваскуларне болести резултат комплексних интеракција између индивидуе и њене околине.

Како кажу, већина случајева кардиоваскуларних болести се може спријечити утицајем на факторе ризика, прије него што узрокују обољење.

Србија

Возач комбија пао због кофера пуног барута

"Најважнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, а који су везани за понашање појединца су неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и штетна употреба алкохола. Ефекти тих фактора ризика у понашању могу се појавити код појединца као повишен крвни притисак, повишен ниво шећера у крви, повишене масноће у крви и прекомјерна тјелесна тежина и гојазност", објашњавају у ИЈЗ.

Упозоравају да је висок крвни притисак, или хипертензија, један од најчешћих узрока срчаног и можданог удара.

"Обично нема симптоме. Важно га је редовно провјеравати и ако је потребно, предузети неопходне мјере за његово снижавање, што може укључивати промјене у исхрани, повећану физичку активност и лијекове. Висок ниво ЛДЛ холестерола и триглицерида у крви повећава ризик од кардиоваскуларних болести, укључујући срчане и мождане ударе. Виши ниво шећера у крви такође повећава ризик од срчаних и можданих удара", кажу у ИЈЗ.

Свијет

Талибани демантују: Није укинут интернет

Из Завода за јавно здравство ФБиХ поручују да је акутни инфаркт миокарда на првом мјесту узрока смрти у ФБиХ у 2024, са 2.153 смртна случаја. На другом мјесту је мождани удар (церебрални инфаркт) са 1.643 случаја. Слиједи есенцијална хипертензија са 1.431, те хронична исхемијска обољења срца са 680 случајева.

"Ови подаци јасно показују да кардиоваскуларне болести доминирају листом водећих узрока смртности у ФБиХ. Међу болестима циркулаторног система највећи терет носе хипертензивна обољења, исхемијска срчана обољења, поремећаји срчаног ритма", саопштили су из овог завода, поводом Свјетског дана срца.

Наглашавају да је превенција кардиоваскуларних болести кључна.

"Она подразумијева редовно мјерење крвног притиска, шећера и масноћа у крви, те усвајање здравих животних навика – уравнотежена прехрана, више кретања, престанак пушења и смањење конзумације алкохола. Потребна је и контрола стреса и довољно сна, јер психичко здравље директно утиче на здравље срца. Од велике важности је и рано јављање љекару при појави симптома попут бола у прсима, недостатка ваздуха или поремећаја ритма", поручују из ЗЗЈЗ, преноси "Српска инфо".