Banjaluka ponovo na mapi banjskih centara Srpske

Самостални стручни сарадник бањалучке Туристичке организације Младен Шукало рекао је да Комплекс "Терме Бањалука", отворен 3. септембра, нуди сауне, слане собе, просторе за масажу, хидромасажни простори и сале за вјежбе.

Он истиче да посебан значај за "Терме" има туристичко-географски положај између Бањалуке, најпознатијег излетишта Бањ брдо, кањона ријеке Сутурлије и долине ријеке Врбаса, у којој се ораганизују активности на отвореном попут рафтинга, кајакинга и хидроспида.

Свијет

Бијела кућа тражи 58 милиона за јачање безбједности послије убиства Кирка

Подручје Бањалуке и њене околине обилује термоминералним изворима који су од давнина кориштени као јавна купатила за хигијену, разоноду и здравље.

У Српским Топлицама, у средишту старе Бањалуке, тече топла вода из осам извора са тепературом до 35 степени Целзијусових.

"Топла вода, из неколико тих извора, слободно отиче у хладну планинску ријеку Врбас, па постоји мишљење да је Бањалука добила име по бањама /бања на равници уз ријеку", наводи Шукало.

Он указује да се у кругу од 20 километара од центра Бањалуке налазе бање Лакташи и Слатина.

"Бања Слатина је хипертерма јер је температура воде 41 степен Целзијусов, односно изнад температуре људског тијела, док су Лакташи и Бањалука хомотерме - око 35 степени Целзијусових", каже Шукало.

Остали спортови

Ужас на Свјетском првенству: Такмичар се срушио на стазу, познато у каквом је стању

Он наводи да су Српске Топлице проглашене националним спомеником БиХ који обухвата простор између шуме Бањ брда и ријеке Врбас, а укључује термалне изворе, наткривене бање - хаузе, као и традиционалне породичне куће.

Шукало каже да су становници Бањалуке и околних насеља од давнина имали навику кориштења јавних купатила у којима нису само одржавали хигијену, већ су се и лијечили.

Термоминерална вода у Српским Топлицама је сулфатична, муријатична и земноалкална, температуре од 25 до 35 степени Целзијусова, а како наводи Шукало, вјерује се да лијечи реуматизам мишића и зглобова, неуралгије и различите кожне болести.

"Осим могућности кориштења ових вода уз ријеку Врбас, термални извори се користе на приватним имањима у виду наткривених бања хауза, што је јединствено у свијету, као и у бањско-рекреативном центру са отвореним и затвореним базеном", истиче Шукало.

Друштво

У Српској рођене 24 бебе

Он каже да се аутентичност пејзажа Српске Топлице огледа у очуваности природних карактеристика, а првенствено три бање на обали Врбаса, и то Диреклије, Шугавице и Илиџе.

Бања Шугавица се користила за лијечење кожних болести, а на њеном мјесту постојао је и мањи објекат, који је порушен послије Другог свјетског рата.

Бања Диреклија је усјечена у стијени и личи на мању пећину. Име је добила по каменим дирецима или стубовима, што су некад стајали као довратници на улазу у бању.

Шукало каже да су термоминерални извори у Српским Топлицама кориштени и у римско доба. Овдје су пронађени бакарни римски новчићи из доба Римске републике и Римског царства који су били у оптицају од другог вијека прије нове ере до петог вијека нове ере и који указују на обичај бацања новчића у изворе воде у славу божанства или здравља императора.

Свијет

Ово је трансродни партнер осумњиченог за убиство Чарлија Кирка

"У овом бањалучком насељу се налазио средњовјековни град Бањалука, а једно вријеме је било и средиште Османлија, које су сачувале културу терми. У аустроугарском периоду у насељу Српске Топлице се налазило и војно купатило, док се осамдесетих година двадесетог вијека гради бањско-рекреативни центар", напомиње Шукало.

Док су Римљани користили термоминералне изворе на десној обали Врбаса, лијевом обалом је, наводи Шукало, пролазио пут Салона-Сервитијум /Солин-Градишка/, који је повезивао римске провинције Далмацију и Панонију.

Шукало истиче да је Бања Илиџа /Краљичина Илиџа или Трокића врело најпопуларнија бања на обали ријеке Врбас, додавши да се изнад ње надвија популација ендемске и реликтне биљке вилине власи.

Вилина влас је, каже он, строго заштићена дивља врста у Републици Српској и заједно са својим стаништем ужива највиши степен заштите.

То је зељаста реликтна и ендемска биљка из породице папрати у народу позната још као госпина влас, женска коса или водена папрат.

Свијет

Стравичан торнадо погодио Америку: Све се дизало у ваздух, као да је крај свијета

Листови лепезастог облика налазе се на танким црним, до 25 центиметара дугим, петиљкама које личе на женску косу, што је била инспирација за многе митове и легенде.

Иако је распростањена широм свијета, популација ове врсте је мала јер опстаје на специфичним микростаништима гдје су микроклиматски услови константни, као што су станишта уз термалне воде у Српским Топлицама и Вишеграду, пише РТРС.