„Neophodno usvojiti Zakon o Ustavnom sudu BiH“

U Srpskoj i dalje smatraju da je neophodan pomenuti Zakon, a prije svega treba insistirati na tome da strane sudije bude zamijenjene domaćim.

„Mi imamo prijedlog iz Republike Srpske koji smo nekoliko puta pokušavali da predstavimo našim kolegama iz FBiH, za koji oni nisu imali razumijevanja. Mi treba da donesemo Zakon o zamjeni stranih sudija. To nam Ustav dozvoljava. Na taj način bi popunili Ustavni sud domaćim sudijama“, rekao je ministar pravde Republike Srpske, Goran Selak.

Bošnjaci sve češće zloupotrebljavaju sve institucije na nivou BiH, a posebno Ustavni sud BiH, koji im je adresa za rješavanje svih problema, a koji im vrlo često ispunjava želje. Pravila mijenjaju onako kako im odgovara. Tako su, recimo, donijeli odluku da se neće izjašnjavati u vezi sa spoljnom politikom, ali su ipak prihvatili da odlučuju o apelaciji Denisa Bećirovića koja se odnosi ne veto Željke Cvijanović koji je usvojila Narodna skupština, a koji se odnosi na imenovanje članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH.

„Da postoji Zakon o Ustavnom sudu BiH, nikada ovakve eksperimente ne bi izvodili. Tako imamo sada apelaciju pojedinih poslanika vezano az Krivični zakon koji je prošao Ustavni sud Republike Srpske. Ovdje imamo stalnu potrebu da se miješa u javni i pravni život u Republici Srpskoj“, rekao je predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić.

„Umjesto da je donesen Zakon u ovih 30 godina, oni su stalno djelovali u skladu sa pravilima. To su sve devijacije koje ne mogu istrpiti bilo kakve demokratske procedure u BiH“, poručio je lider SNSD-a Milorad Dodik.

Da bi rad Ustavnog suda Bih trebalo da bude regulisan zakonom usvojenim u Parlamentu smatra i Šemsudin Mehmedović. Njegov stav je i da treba proširiti nadležnosti te institucije.

„Pogotovo u slučaju da se gasi Ured visokog predstavnika, čije bi se nadležnosti mogle prenijeti na Ustavni sud. U toj varijanti bi to bilo prenos nadležnosti sa dejtonskih institucija na domaće institucije BiH“, rekao je poslanik Mješovitog kluba u PD PS BiH, Šemsudin Mehmedović.

Logično bi bilo da smo prilikom formiranja ustavnog suda usvojili i zakonsko rješenje o radu te institucije, smatraju pravnici. S obzirom na to da nismo, došli smo u apsurdnu situaciju u kojoj ustavni sud ima interna pravila, koja mijenjaju kako im odgovara i koja su u mnogim slučajevima iznad Ustava BiH.

„Ta pravila i procedure često nisu u skladu sa Ustavom BiH. Onda se postavlja pitanje kako i na koji način je moguće osporiti Poslovnik o radu Ustavnog suda BiH. Dolazite u pravnu prazninu gdje taj poslovnik nije moguće osporiti nigdje, da ga nije moguće osporiti ni pred samim Ustavnim sudom, jer je to njegov akt“, rekao je profesor ustavnog prava i bivši sudija Ustavnog suda BiH, Vitomir Popović.

„Oni sude po svojim pravilima, koje opet taj sud sam tumači, tako da oni sami odlučuju šta je njihova nadležnost, oni odlučuju da lice koje ima 70 i više godina može raditi u tom sudu . Sve ono što se odnosi na druge ljude, ne odnosi se na sudije Ustavnog suda“, rekao je pravnik Milan Petković.

Mandat i legitimitet sudija, a i sastav ustavnog suda posebno su sporni. Tako, recimo, Ustav BiH predviđa da u tom sudu bude devet sudija. Ima ih sedam. Tako je Pravilnik omogućio. Ustav kaže i da sudije sa navršenih 70 godina odlaze u penziju. U Ustavnom sudu BiH tu su i nakon penzije. Pravilnik to omogućava.