U BiH stiže stiže 60 miliona evra

Усвајањем овог документа, ако он буде одобрен у Бриселу, БиХ ће добити приступ фонду вриједном 917 милиона евра.

Овај фонд је био већи за 108 милиона евра, али је 10 посто средстава, односно наведени износ, одузет од БиХ због пробијања рокова у усвајању Реформске агенде.

Република Српска

Ђокић: Пуна подршка кандидатури Синише Карана за предсједника Српске

Портал "Кликс" пише да документ, који је Савјет министара БиХ усвојио те послао у Брисел, који садржи 114 мјера на чије спровођење су се обавезале власти.

Треба нагласити да је провођење ових мјера директно везано уз добијање новца из фонда. БиХ би до краја године, ако документ буде одобрен, требала добити нешто више од 60 милиона евра, а свака наредна транша биће везана уз провођење договорених мјера.

Сам документ који је усвојен на сједници подијељен је у четири секције: Зелена и дигитална транзиција, Развој приватног сектора и пословног окружења, Развој људског капитала и Владавина права.

Зелена и дигитална транзиција

У првој секцији, од БиХ се очекује да усвоји европску правну стечевину у контексту широкопојасног интернета, да се уведе 5Г мрежа те реформа у контексту производње електричне енергије.

Од БиХ се очекује и изградња више соларних и вјетро-електрана, реновација зграда у јавном власништву да би се повећала енергетска ефикасност, усвајање закона којим би се обавезали на "климатску неутралност" и повећање издавања дозвола за прибављање опреме која служи за добијање енергије из обновљивих извора.

БиХ

Амбасада Америке у БиХ прекида редован рад

БиХ би исто требала да усвоји нови закон о електричној енергији на државном нивоу, усклади цијене електричне енергије са праксама ЕУ, отвори и прошири тржиште за продају и куповину овог енергента те усвајање новог закона о природном гасу.

Развој приватног сектора и пословног окружења

Друга секција односи се на приватни сектор, односно на простор за инвестиције у БиХ.

Посебан фокус је на реформама којим би се олакшало пословање фирмама у оба ентитета, због чега се у Реформској агенди тражи хармонизација ентитетских одредби и закона у овом контексту.

Здравље

Ове јесење намирнице чувају здравље срца

Такође, дигитализација је важан сегмент овог документа, у односу на приватни сектор и пословно окружење. Тражи се, између осталог, провођење и мјера којим би се раширило кориштење електронског потписа и печата.

Од државних власти се траже закони о арбитражи, медијацији и рјешавању спорова, као и одбијање и замјена закона на свим нивоима који су остали као правна стечевина бивше Југославије, а који нису у складу са законима ЕУ.

Развој људског капитала

Унутар ове секције, ЕУ од БиХ тражи да 60 одсто дјеце буде у предшколском или вртићу прије кретања у основну школу. Унутар ове тачке, тражи се да најмање 50 посто дјеце од 3 до 5 година испуњава овај услов, те да од 0 до 2 године тај проценат дјеце буде 15 посто.

Од БиХ се, у овом сегменту, тражи и усвајање закона о породиљском одсуству који би био хармонизован на нивоу цијеле државе, те имплементација "социјалне карте" за особе које користе социјалне програме.

Тражи се и тренинг у дигиталним вјештинама за 30 посто наставног особља, те да барем 200 школа годишње добије широкопојасну интернет конекцију. Уз то, очекује се и да најмање 40 посто ученика у средњим техничким школама има праксу као дио школског програма, те да најмање 15 посто матураната ових школа добије посао унутар годину дана након што добију диплому.

Владавина права

У секцији Владавина права, од власти на нивоу БиХ се очекује усвајање нових закона о судовима БиХ и Високом судском-тужилачком вијећу (ВСТВ).

Република Српска

Минић открио када ће се састати са Станивуковићем

Оно што је посебно важно за истаћи је да се у мјери тражи основање новог правосудног тијела које би се бавило жалбама на пресуде Суда БиХ.

Што се тиче закона о ВСТС, из ЕУ очекују да се проведе одредба за интегритет која је садржана у актуелном закону, те да се финансирање ВСТС пребаци на државни буџет.

Очекује се и усвајање закона о заштити "звиждача", односно особа које укажу на корупцију у државним институцијама, као и заштиту новинара и медија од политичких притисака и напада.

Од БиХ се тражи оснивање Комисије за сукоб интереса на државном нивоу, те оснивање анти-корупционих тијела на нивоима ентитета и државе.

Посебан фокус је на Савјету за државну помоћ, као и на Конкуренцијском савјету, гдје ЕУ од БиХ тражи да се одлуке доносе на непристрасан, професионалан и транспарентан начин, те да се ради независно од политичких или других притисака.

Од власти у БиХ се тражи и укидање закона о клевети на нивоу цијеле државе, рјешавање дугова јавних сервиса, те више пресуда за организовани криминал на свим нивоима.

На крају, посљедње три мјере односе се на увођење виза грађанима земаља којима је потребна виза за улазак у Европску унију.

Вриједи истаћи да је за добар дио мјера рок децембар 2025. године, а финални рок за неке од мјера је средина 2027. године.

Усклађеност са договореним мјерама Европска комисија ће провјеравати сваких шест мјесеци.