EU daje 171 milion evra: Evo za šta mi dobijamo pare

Novi paket podrške uključuje paket investicionih doprinosa iz različitih izvora finansiranja EU i to doprinose iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA 3) za projekat u Bosni i Hercegovini, doprinose bilateralnih donatora VBIF-a za projekat u Crnoj Gori i doprinose iz Instrumenta za reforme i rast (RGF) za projekte u Albaniji, Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji.

Finansijski paket uključuje danas odobrene investicione projekte i projekte tehničke pomoći, jačajući posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti na Zapadnom Balkanu.

94,7 miliona evra za infrastrukturna ulaganja

Od ukupnog paketa, 91,8 miliona evra je izdvojeno za infrastrukturne projekte kod četiri partnera.

Očekuje se da će ova sredstva mobilizovati 263 miliona evra ukupnih investicija u sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalnu tehnologiju, čistu energiju, ljudski kapital, transport i okolinu.

Ključni projekti uključuju:

• uvođenje širokopojasne infrastrukture u Albaniji;
• unapređenje sistema za prenos električne energije u Sjevernoj Makedoniji;
• izgradnju i energetski efikasnu rekonstrukciju obrazovnih institucija u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori;
• elektrifikaciju željezničke pruge Drač-Tirana u Albaniji, te
• projekat prečišćavanja pitke vode i otpadnih voda u Bosni i Hercegovini.

Projekte će provoditi partneri sa Zapadnog Balkana zajedno s međunarodnim finansijskim institucijama.

Nadalje, izdvojeno je i 2,9 miliona evra za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini, s ciljem podrške budućim ulaganjima u sektore energetike, vodosnabdijevanja, inovacija i istraživanja.

76,3 miliona evra za podršku privatnom sektoru

Paket takođe uključuje 76,3 miliona evra doprinosa programima koji podržavaju privatni sektor, uključujući:

• Program Vestern Balkans Forvard, koji pomaže malim i srednjim preduzećima (MSP) da izvoze naprednije proizvode i usluge u region i EU;
• Program MSP Go Green, koji promoviše zelenu, cirkularnu ekonomiju, agrobiznis i ulaganja u radna mjesta i rast;
• pilot program "Mogućnosti na Zapadnom Balkanu putem netradicionalnog duga" (V-BOND), koji malim i srednjim preduzećima omogućava pristup finansiranju kroz diversifikaciju izvora finansiranja mimo tradicionalnih bankarskih kredita;
• jačanje kapaciteta javno-privatnog partnerstva i upravljanja u Bosni i Hercegovini.

Projekti mogu nastaviti s implementacijom nakon odobrenja Operativnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan, što uključuje finaliziranje potrebnih sporazuma s partnerskim institucijama i korisnicima, iniciranje pripremnih studija za aktivnosti tehničke pomoći i dovršetak procedura potrebnih za omogućavanje implementacije projekata privatnog sektora.

Po okončanju procesa, moguće je započeti s implementacijom podržanih investicija.

Opšte informacije

Plan rasta za Zapadni Balkan ima za cilj integraciju partnera sa Zapadnog Balkana u jedinstveno EU tržište, unapređenje regionalne ekonomske saradnje, produbljivanje reformi povezanih s EU i povećanje finansijske pomoći kako bi se ubrzala socioekonomska konvergencija s EU.

Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan, s ukupnim finansijskim okvirom od 6 milijardi evra za period 2024. do 2027. godine, predstavlja ključni finansijski instrument Plana, koji napredak partnera u realizaciji reformi pretvara u konkretnu podršku.

Do danas je u okviru Instrumenta za reforme i rast odobreno 13 investicijskih projekata u ukupnom iznosu od 156 miliona evra od njegovog pokretanja u maju 2024. godine.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (VBIF) je ključan u implementaciji Instrumenta za reforme i rast, usmjeravajući tri milijarde evra grantova i kredita u okviru Instrumenta za podršku prioritetnim investicijama u transport, energetiku, digitalni i ljudski kapital.

Osim toga, podržava i implementaciju Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), čiji je cilj pomoći partnerima u procesu proširenja na njihovom putu ka članstvu u EU.

Uspostavljen prije 15 godina, VBIF je zajednička finansijska platforma koja okuplja Evropsku komisiju, finansijske organizacije, države članice EU i Norvešku, te direktno doprinosi Global Gejtvej strategiji EU.