Prijeti li Evropi nestašica avionskog goriva?

Pojedine evropske avio-kompanije već su obustavile letove ili povećale cijene karata, a neki od italijanskih aerodroma upozoravaju na ograničenja u točenju goriva za avione. Neminovno je da u narednom periodu možemo očekivati otkazivanje ili čak ukidanje letova, kao i rast cijena karata.

„U narednih mesec dana ćemo videti poskupljenja, vezano za poskupljenja goriva. To se neće preliti odmah na avio karte. Velika većina ovih većih avio kompanija je uvela doplate za avio-gorivo, koje se kreću oko 20 evra za evropske destinacije do 100 evra za interkontinentalne“, rekao je Petar Vujinović, urednik Vazduhoplovnog portala „Tango Siks“.

Cijena avionskog goriva u Evropi protekle sedmice dostigla je rekordnih 1.838 dolara po toni. Prije početka rata bila je 831 dolar po toni. U Aerodromima Republike Srpske kažu da trenutno nemaju problema u avio-saobraćaju, a ni sa snabdjevenošću kerozinom, ali svjesni su da je teško za očekivati da će ih kriza zaobići.

„Rast cijena goriva povećava operativne troškove prevoznika koji će takve pritiske u pravilu kompenzovati kroz dva osnovna mehanizma, povećanjem cijena karata ili kroz zahtjeve za dodatnim subvencijama. U ovim okolnostima može doći do prilagođavanja mreže letova, pri čemu su manji aerodromi posebno osjetljivi na smanjenje frekvencija, naročito u segmentu niskotarifnog saobraćaja“, rekao je Dejan Novarlić, rukovodilac Odjeljenja za opslugu i prihvat vazduhoplova u Aerodromima Republike Srpske.

Zalihe za april nisu upitne, ali već bi u maju i tokom ljeta mogle biti, upozoravaju stručnjaci. Sve i kada bi ovog momenta došlo do stabilizacije cijena , trebalo bi nekoliko mjeseci da se situacija stabilizuje.

„Što se tiče avio saobraćaja, za razliku od drumskog, vi ne možete očekivati da će neki vazduhoplovni aerodrom da napuni svoje kapacitete, odnosno rezervoare pune, kao što to možete u drumskom prevozu, jer sve to utiče na operativne troškove leta, da morate voditi računa na ne pretovarite vazduhoplov sa nepotrebnom kilažom. Dakle, morate optimalno da planirate količinu goriva, a to usložnjava pitanje kako uopšte očekivati da li ćete na nekoj destinaciji imati sigurno snabdijevanje ili ne“, rekao je Zoran Injac, univerzitetski profesor.

Vazdušni saobraćaj doprinosi bruto društvenom proizvodu evropskih kompanija sa 851 milijardom evra. Zato iz Međunarodnog savjeta aerodroma, koji broji više od 600 aerodroma, pozivaju Brisel na hitno praćenje raspoloživosti avionskog goriva, jer bi posljedice nestašice mogle biti katastrofalne, ne samo za ljude, već i za transport roba i usluga.