Od njive do prodaje: Kako domaća proizvodnja raste uz podršku Agencije za agrarna plaćanja

Hiljade poljoprivrednika širom Republike Srpske svakog dana predano rade sa istim ciljem, da kroz domaću proizvodnju obezbijede kvalitetnu i sigurnu hranu za sve na. Neke od tih priča traju generacijama, a upravo jedna od njih počela je još sredinom tridesetih godina 20. vijeka. Mesna industrija „Tulumović“ sa više od jednog vijeka tradicije i tri generacije koje su je gradile danas predstavlja spoj porodičnog nasljeđa, savremene proizvodnje i stalnog ulaganja u kvalitet.

„Mi smo krenuli sa ovim zanatom, mesarstvom još 1926. godine, a koje je započeo moj pradjed Đoko Tulumović, a nastavilo se i dalje kroz generacije i radi se o jednom veoma značajnom i izazovnom poslu i mi se trudimo da svakoga dana bude što bolji, da nastavimo da rastemo i razvijamo se“, rekla je zamjenik direktora mesne industrije „Tulumović“, Jovana Bjelajac.

Danas, ova kompanija sa sjedištem u Laktašima, zapošljava više od 200 radnika i ima proizvodne kapacitete na čak tri lokacije. Osim što su jedna od vodećih mesnih industrija u Republici Srpskoj i BiH, bave se i izvozom proizvoda u Srbiju.

„Na lokaciji Romanovci imamo svoju svinjogojsku farmu, znači dopremamo svinje u našu klaonicu ovdje u Laktašima, te svinje dalje se obrađuju i u jednom dijelu posla idu kao svježe meso na tržište, a dio te sirovine ide na preradu, tako da je to zaokružen koncept po principu – od polja do stola. U našem pogonu od mesnih prerađevina imamo kobasice, trajnu robu, čajnu, sušenu robu, robu na zrenju i još mnogo toga“, kaže Jovana.

Ova kompanija nastavlja sa širenjem svojih kapaciteta. Novi proizvodni pogon već je izgrađen, a u kompaniji kažu da je i to rezultat kontinuiranih ulaganja i institucionalne podrške. Upravo zahvaljujući podsticajima Agencije za agrarna plaćanja Republike Srpske, mnogi proizvođači, baš kao i ova kompanija, uspjeli su da prošire proizvodnju u modernizuju posao.

„Jedna od stvari je pogon za obradu junećeg mesa, tu će se raditi proizvodi u raznim oblicima i radi se o novoj investiciji, završenoj ove godine i zahvaljujući podršci Agencije za agrarna plaćanja Republike Srpske, bili smo korisnici podsticaja u više navrata za taj projekat i ta podrška nam je zaista mnogo pomogli i ti podsticaji su uglavnom namijenjeni za nove mašine i pogon, kao i objekte i da nije Agencije ne bismo toliko uspjeli i oni su dio njega“, rekla je Bjelajac.

Tradicija je temelj svake dobre poljoprivredne priče, ali upravo noviteti donose nove prilike za razvoj. Kažu da suncokret uvijek traži svjetlost, okrećući se prema suncu tokom cijelog dana. Vođen istom idejom da u poljoprivredi uvijek treba tražiti nove prilike, Miloš Košpić iz sela Mrčevci kod Laktaša odlučio je da zasije upravo ovu kulturu. Za mnoge neobičan izbor, za njega logičan korak. A kada se znanje, hrabrost i podrška spoje, nove ideje lakše pronalaze svoj put do njive.

„Prošle godine sam posijao jednu određenu količinu, a ove godine sam zasijao nekih 22 hektara ukupno na ovoj parceli. U odnosu na druge biljke suncokret je poseban po tome što je to uljarica i koristiti se u ljudskoj ishrani i proizvodnji bio-dizela. Proizvodnja je za sada ugovorena cijena varira od berze, kakva je na berzi, tako je“, rekao nam je poljoprivredni proizvođač iz sela Mrčevci kod Laktaša, Miloš Košpić.

Od iznenađenja do znatiželje, tako Miloš opisuje prve reakcije ljudi iz svoje okoline kada je odlučio da zasije suncokret. Iako nije posebno zahtjevan za uzgoj, suncokret je i dalje neobična kultura za ovaj kraj. Upravo zato Miloševa polja privlače pažnju brojnih prolaznika, ali i drugih poljoprivrednih proizvođača. Neki od njih već se raspituju jer razmišljaju da i sami okušaju sreću sa ovom kulturom.

„Već dosta ljudi me pitalo za narednu godinu, kakva je kultura, kako se proizvodi i koje su joj dobre, a koje loše osobine. Kao kultura je jednostavan za obradu, samo naše podneblje nije naviklo na ovu kulturu pa za branje je nezgodnije jer nemamo kombajne namijenjene posebno za njihovo branje. To je više improvizacija“, rekao je Košpić.

Miloš već razmišlja o narednim koracima. Na prvom mjestu je nabavka nove mehanizacije, jer bez ulaganja, kaže, nema ni napretka. Kao dugogodišnji korisnik podsticaja Agencije za agrarna plaćanja Republike Srpske, dobro zna kome će se obratiti kako bi svoje planove pretvorio u stvarnost.

„S obzirom da imamo podsticaje od ministarstva kao i mehanizaciju pa nam je u planu da vidimo sa ministarstvom naredne godine da nam omogući uvoz jednog adaptera za branje suncokreta. Da nema tih podsticaja, 75% seljaka ne bi moglo funkcionisati“, rekao je Košpić.

Od polja suncokreta, preko uzgoja žitarica i povrća, pa do uzgoja stoke, svaka poljoprivredna priča ima nešto zajedničko a to je mnogo rada, upornosti i posvećenosti. Upravo su to vrijednosti koje se u porodici Raca iz sela Maglajani, prenose se sa generacije na generaciju. Ono što je nekada započeo njegov djed, danas sa istom posvećenošću nastavlja tridesetosmogodišnji Milorad. Na svojoj farmi uzgaja tridesetak bikova, a na oko dvadeset hektara zemlje proizvodi pšenicu, ječam, zob i druge kulture kojima obezbjeđuje hranu za stoku.

Milorad kaže da je svaki posao lakši kada imate ljubav prema onome što radite, ali i pravu podršku. Upravo zahvaljujući podsticajima Agencije za agrarna plaćanja Republike Srpske, u posljednjih nekoliko godina nabavio je četiri nova traktora i desetak priključnih mašina. Savremena mehanizacija, ističe, značajno je ubrzala proizvodnju i olakšala svakodnevni rad.

Uz poljoprivredu Milorad ima i drugi posao, pa nije neobično da mu radni dio dana potraje i po 15 sati. Ipak, ne žali se, jer, kako ističe, bez istinske posvećenosti ovom poslu nema ni uspjeha. Dodaje da su podsticaji od 50 odsto za mlade poljoprivrednike koje Agencija daje, snažan vjetar u leđa onima koji žele da ostanu na selu i ulažu u svoju proizvodnju. Svojim radom ovi mladi ljudi pokazuju da budućnost sela i te kako ima perspektivu. Jedan od njih je i tridesetdvogodišnji Đorđe Mastalo iz sela Kosjerevo koji na svom imanju uzgaja brojne koji povrtarske kulture. Posla kaže uvijek ima.

„Čistimo luk, koji smo izvadili iz zemlje, a u jednom dijelu smo i krompir povadili, kupus isjekli i sada smo posadili kasni kupus, koji tretiramo i uzgajamo za kiseljenje i kasno sječenje, tu je cvekla, celer, imali smo tikvice. Obrađujemo oko 6 hektara pod povrćem i 6-7 hektara žitarica, kukuruz, žito i to uglavnom“, rekao je poljoprivredni proizvođač iz sela Kosjerovo kod Laktaša, Đorđe Mastalo.

Svako jutro donosi nove obaveze, a svaka sezona nove poslove. Ipak, Đorđe kaže da mu ništa nije teško kada radi ono što voli. Naporno jeste, kaže, ali kada vidite rezultate svog rada, svaki trud ima smisla. Vjeruje da se od poljoprivrede može pristojno živjeti i zato sebe nikada nije vidio u nekom drugom poslu.

„Od mog djeda, oca, majka i svi zajedno radimo to i živimo na selu i svi se time bavimo, to nam doprinosi, od toga živimo i to radimo. Mi smo navikli na selu i da radimo, bude teških trenutaka, ali ih prevaziđemo, u radu je spas i sve se pregura. Posla ima, radi se, ali ja sam tako navikao i ne bih mogao u nekoj kancelariji raditi sad“, kaže Đorđe.

Iako uloženi trud ne garantuje uvijek dobru godinu, od poljoprivrede se ne odustaje. Kada se desi da su prinosi manji od očekivanog ili su potrebna nova ulaganja u mehanizaciju, svaka podrška je dragocjena. To dobro zna i Đorđe, koji je jedan od korisnika podsticaja Agencije za agrarna plaćanja Republike Srpske. Kaže da mu oni daju dodatnu sigurnost i olakšavaju da nastavi da ulaže u svoju proizvodnju.

„Jako je bitna pomoć od Agencije za agrarna plaćanja jer od njih dobijamo podsticaje za mašine za obradu zemlje jer se ona teško obrađuje i friško oranje se ne može obaviti bez dobrih mašina, a mašine su skupe, tako da nam je to velika pomoć od Agencije u vidu nabavke mašina kao i podsticaja po kilogramu predanog povrća i bez toga se ne bi moglo i mnogi ljudi bi odustali, posebno kada se dese loše sezone“, kaže Đorđe.

Od polja punih žitarica i povrća, preko farmi do prerađivačkih kapaciteta, svaka od ovih priča pokazuje da se ulaganje u domaću poljoprivredu vraća kroz nova radna mjesta, veće proizvodne kapacitete i sigurniju domaću hranu. Zato podsticaji, poput onih koje u vidu 180 miliona konvertibilnih maraka svake godine isplati Agencije za agrarna plaćanja Republike Srpske nisu samo zalaganje u razvoj poljoprivrede. Oni su podrška ljudima koji ostaju na selu, razvijaju gazdinstva i svojim radom obezbjeđuju da domaća hrana i ubuduće stiže na naše trpeze.