Čak 10 dana dodatnog godišnjeg odmora: Evo koji radnici mogu ostvariti ovo pravo

Директива ЕУ “Равнотежа између пословног и приватног живота за родитеље и скрбнике” усвојена је још 2019. године, пишу њемачки медији.

Државе чланице су накнадно биле дужне пренијети је у национално законодавство. Обично државе имају двије или три године за то; у овом случају то је требало бити учињено до 2022. године.

Свијет

Дјечак (14) се објесио пар сати прије почетка школске године

Њемачка још није у потпуности имплементирала директиву, због чега је млади отац и државни службеник сада добио судски спор против Њемачке: Суд у Келну пресудио је да би имао право на десет дана плаћеног очинског допуста за рођење кћери.

Отац добива десет дана допуста ретроактивно

Право произлази директно из права ЕУ, пресудио је у Управни суд у Келну.

Његов послодавац, у овом случају држава, мора мушкарцу одобрити тражени очински допуст ретроактивно и уписати дане на његов рачун за годишњи одмор, пишу њемачки медији.

Према захтјеву суда, државни службеник је крајем 2022. године поднио захтјев за очински допуст због скорог рођења кћери, позивајући се на директиву ЕУ.

Савјети

Овај један зачин "разбија“ вирусе

Туженику је одбијен тај захтјев јер према националном законодавству није постојало право на очински допуст. Надлежно тијело се није позвало на директиву ЕУ. Мушкарац је то успјешно оспорио на суду.

Судије су своју пресуду оправдали наводећи да Њемачка није испунила своју обавезу проведбе директиве до 2. августа 2022. године.

Нацрт закона тадашње владе није усвојен. Постојећа правила о родитељској накнади и родитељском допусту не испуњавају захтјеве директиве. Пресуда још није коначна.

Радници немају право на додатни плаћени очински допуст

Према судској пресуди, очеви могу користити појединачне дане родитељског допуста поводом порода, али неће примати континуирану плату предвиђену директивом ЕУ.

Економија

ИРБ Српске увела низ новина: Ево шта још планирају

Истовремено, према одлуци суда, Њемачка се не може позивати на изнимке од обавезе проведбе. То значи да се против држава чланица примјењује санкција утврђена судском праксом Европског суда правде (ЕСП): Ако држава чланица не проведе обвезујући закон ЕУ, грађани се и даље могу позивати на прописе ЕУ.

Међутим, према суду, то се не односи на раднике приватних послодаваца, што значи да немају право на плаћени очински допуст.

Концепт санкција против држава чланица ЕУ уопштено се не примјењује “у односима између приватних особа”. У радним односима приватног права директива стога није директно примјењива; “највише су замисливи захтјеви према праву о одговорности државе”. То значи да би погођени морали тужити државу за накнаду штете.

Суд у Берлину пресудио је другачије

Други отац у Берлину већ је то учинио - али у овом случају он је изгубио. Берлински суд пресудио је да су захтјеви у вези с родитељским допустом и родитељском накнадом довољни.

Ова пресуда донесена је у априлу 2025. Дотична особа се жалила, тако да ова пресуда још није коначна.

Република Српска

Кузмић: Премијеру предат план рада у наредних 100 дана

Два различита мишљења судова показују да овдје нема правне јасноће и да виши суд мора донијети коначну одлуку.

“Семафор коалиција” је 2023. године имала нацрт закона којим би се свим очевима одобрила двије седмице плаћеног очинског допуста.

Међутим, коалициони партнери тада нису могли постићи договор, па он никада није проведен. Коалициони споразум нове Владе не укључује такву одредбу.

(Феникс)