Najtraženiji čovjek prvi put snimljen u javnosti

Izvor:

Telegraf

17.09.2025

08:51

Komentari:

0
Moskva/Kremlj
Foto: Tanjug/AP

Odbjegli šef tehnološke kompanije Vajrkard, koji je postao ruski obavještajni oficir, primijećen je u Moskvi.

Јан Марсалек, који је водио огромну шпијунску мрежу са сједиштем у Великој Британији док је био у бјекству од Интерпола, фотографисан је на улицама Москве са трансплантираном косом, држећи се за руке са својом партнерком у руској пријестоници.

Полиција ФБиХ

Стравична несрећа у БиХ: Малољетник тешко повријеђен

То је први пут да се такозвани најтраженији човјек у Европи и један од најтраженијих људи на свијету појавио у јавности откако је побјегао у јуну 2020. године, када је његова компанија - поменути њемачки технолошки гигант Вајркард - пропала, остављајући рупу у књигама вриједну 1,8 милијарди евра.

Тражен је због преваре, а такође се истражује и због шпијунаже у неколико европских земаља.

Руски истраживачки веб-сајт "Инсајдер" реконструисао је нека од његових кретања користећи податке о путовањима, мобилне податке и снимке са надзорних камера са улица Москве.

Борбене мисије у Украјини

Истрага показује да је Марсалек поред прилично обичног живота, путовања на посао и са посла у сједиште Федералне службе безбједности (ФСБ), повремено путовао у Украјину гдје је, наводно, обављао "борбене мисије" у сарадњи са специјалним јединицама.

илу-свијећа-17092025

Котор Варош: Парастос за 16 убијнех Срба

Снимљен је само четири мјесеца након што је његова шпијунска група са сједиштем у Великој Британији осуђена на укупно више од 50 година затвора.

Хиљаде порука између Марсалека и Орлина Русева, који је координирао агенте у Грејт Јармуту, из Бугарске, конфисковала је Метрополитанска полиција. Поруке су наводно откривале планове за отмицу и убиство непријатеља Владимира Путина. Христо Грозев и Роман Доброхотов, новинари поменутог руског листа "Инсајдер", били су међу главним метама.

Двоструки живот

Прије тога, истрага британског листа "Телеграф" открила је Марсалеково учешће у "индустријској" шпијунажи против Путинових критичара, његове везе са приватним руским војскама и везе са тајном набавком борбених дронова за њихову каснију употребу на украјинском фронту.

ILU-BUNDEVA-060925

Рецепт за печену овсену кашу са бундевом: Мирише на колач, а подиже имунитет

У невјероватном двоструком животу, технички директор компаније Вајркард наводно је радио за Кремљ најмање деценију и имао је приступ мрежи шпијуна и полицајаца у Великој Британији, САД, Њемачкој, Аустрији, Израелу, Италији и Швајцарској. Након што је превара са Вајркардом откривена, побјегао је из Њемачке у Москву.

Поруке упућене горепоменутом Русеву откриле су да је и он био близак руској мафији и да се подвргао козметичким процедурама како би промијенио свој изглед - укључујући и трансплантацију косе.

Наводно је чак учио и руски како би се боље уклопио. "Инсајдер", који је спровео истрагу заједно са њемачким Дер Шпигелом, ЗДФ-ом и аустријским Дер Стандардом, такође је открио да је професорка руског језика Татјана Спиридонова, у међувремену, постала његова љубавница.

Спиридонова, која је снимљена на камерама за видео надзор како држи Марсалека за руку, наводно је путовала у Европу да покупи телефоне и лаптопе које су заплијенили Русефини агенти. У захтјеву за пасош одобрење руских власти је наведено као "строго повјерљиво".

На борбеној дужности

Подаци такође показују да је Марсалек од 2023. године пет пута путовао у окупирани Крим у трајању од 27 сати, често у пратњи руских специјалних јединица. Мобилни подаци га такође више пута постављају близу руско-украјинске границе, а записи такође показују посјету првој линији фронта у окупираном Маријупољу.

муп републике српске полиција српске полиција рс

МУП послао обавјештење становницима општине у Српској

Извори безбједности су за "Инсајдер" рекли да је он на борбеној дужности.

Вјерује се да је Марсалек, који користи најмање пет различитих идентитета, путовао у Дубаи од 2020. године, гдје је наводно умешан у прање новца и трговину крвавим дијамантима.

Истраге о његовим обавјештајним активностима прије и послије бјекства из Њемачке спроводе се у неколико европских земаља, преноси "Телеграф".

Podijeli:

Large banner