Objavljena mapa: Šta Kijev može gađati raketama Tomahavk

Према ИСВ-овој карти, на мети варијанте Томахавка која има домет око 2.500 километара нашло би се око 1.945 руских војних објеката, укључујући 76 ваздушних база; за варијанту домета приближно 1.600 километара ИСВ наводи најмање 1.655 познатих војних објеката, међу којима 67 ваздушних база.

О каквим метама би се радило?

Карта јасно раздваја више типова објеката који би могли постати мете: сталне војне базе, командни центри, складишта муниције и горива, арсенали, радио-инсталације, противваздушне локације, ремонтне базе, производни погони и постројења за производњу дронова.

Свијет

Циклон хара Балканом: Очекују се велике падавине, направљене бране од пијеска

На карти је тако означена, на примјер, фабрика дронова Шахид у Јелабуги у Татарстану. ИСВ посебно истиче кључну ваздушну базу Енгелс-2 и низ других аеродрома чије уништење би озбиљно нарушило руске оперативне капацитете.

Такође су на карти приказане и зоне руских територија унутар Украјине, као и границе домета краћих ракетних система (нпр. АТАЦМС домета око 300 километара) и двије варијанте Томахавка (око 1.600 километара и око 2.500 километара) — што визуелно показује колико дубоко у руски простор би Украјина могла дјеловати тим оружјем, преноси "Индекс".

Техничке и оперативне импликације домета

Разлике у домету нису само бројке на папиру: варијанта од 1.600 километара већ би омогућила ударе по значајним логистичким чвориштима и командним центрима у западним и централним дијеловима Русије, док би варијанта од око 2.500 километара обухватила и инфраструктурне тачке много даље, укључујући важне базе и индустријске комплексе у источнијим дијеловима земље.

Сцена

Како је настала 'Миљацка' - пјесма Халида Бешлића

Укратко — што већи домет, то шири списак могућих мета, а ИСВ-ова бројка од готово 2.000 објеката управо то илуструје.

Шта је то Томахавк?

Томахавк је, подсјетимо, крстарећи пројектил великог домета. Прецизан је и конвенционално навођен те погодан за ударе на фиксне циљеве као што су складишта горива, залихе муниције, технички центри и фабрике.

У комбинацији са обавјештајним подацима и прецизним навођењем, то је оружје које би могло дугорочно и систематски деградирати руске логистичке и ланце снабдијевања.

Политички и безбједносни ризици

Међутим, посједовање списка од готово 2.000 мета и способност удара по њима нису исто што и политичка одлука да се то и учини.

У Вашингтону постоје велике дилеме око контроле употребе ракета ако буду послане преко НАТО канала, о чему је синоћ говорио и амерички предсједник Доналд Трамп.

Занимљивости

Стигао први супермјесец у 2025: Његова моћ је појачана

Он је, наиме, рекао да је "донекле донио одлуку" о слању Томахавка, али да жели знати камо би Украјинци слали пројектиле и нагласио да не жели ескалацију. Трамп је поручио да би поставио та питања прије испоруке Томахавка.

Трампова администрација, која би требало да испоручи то моћно оружје, настоји да задржи контролу над тим како би се оно користило.

Пренос Томахавка Украјини преко НАТО партнера отвара питања о механизмима контроле, о могућем преусмјеравању или о томе ко ће коначно одлучивати о избору циљева.

Шта би Украјина могла гађати и зашто то погађа Русију?

ИСВ-ова карта сугерише да су најлогичније мете оне које директно подржавају руску војску: складишта горива и муниције која одржавају темпо борби, ремонтне базе које поправљају оштећену технику, аеродроми одакле крећу напади и производни погони (нпр. за производњу дронова).

Систематски напади на такве објекте могу смањити оперативну флексибилност руске војске и успорити њену способност вођења широких офанзива.

Савјети

Најједноставнији трик за скидање наљепница са тегли

ИСВ додатно истиче рањивост комуникационих и логистичких коридора. Прекиди у снабдијевању горивом и поправкама брзо се преносе на ратиште — мање горива и ресурса значи спорије кретање, мање патрола и мању ватрену моћ.

Закључни биланс - колико далеко иду посљедице?

Ако би САД и НАТО дозволили Украјини да добије Томахавке и ако би Кијев, уз одговарајуће обавјештајне податке, почео гађати дио тих готово 2.000 циљева, сукоб би се могао преселити дубље у руску стратешку позадину.

То би отежало Москви вођење операција. Али такав потез носи и велику политичку цијену: повећава ризик од директне конфронтације, поставља питање контроле над оружјем и отвара дебату о томе гдје лежи граница која се не смије прећи. Такође, одговор Москве био би неминован, као и много пута до сада када је Кијев гађао мете у Русији.