Истраживање показало: Хомо еректус је 200.000 година старији него што се раније мислило

Откриће се заснива на анализи фосила са локалитета Дримолен, дијела комплекса познатог као „Колевка човјечанства“, извјештава Science Alert .

Потврда старости врсте

Међународни тим истраживача описао је нови фосил одраслог Хомо еректуса, означен као DNH 127, у часопису „ Анали људске биологије“. „Овај рад додатно потврђује да се врста први пут појавила у јужној Африци прије два милиона година“, објаснио је археолог Џеси Мартин са Универзитета Ла Троб у Аустралији.

Иако ово није први пут да је старост једне врсте помјерена толико уназад, претходни доказ је био фрагмент дјечје лобање (DNH 134), што је отежавало поређења са одраслима. Нови фосил одраслог примјерка стога пружа много јачу основу за ову теорију.

Коегзистенција са другом врстом хоминина

Истраживање је анализирало укупно 18 фосила са локалитета Дримолен. Научници су идентификовали врсту на основу физичких карактеристика костију и користили геолошке технике, укључујући радиометријско датирање, да би одредили њихову старост. Поред фосила DNH 127, тим је приписао још 14 фрагмената другој врсти хоминина, Paranthropus robustus.

Свијет

Почело суђење за убиство манекенке чија је лобања пронађена у лонцу за супу

То је далеки људски рођак кога карактеришу јаке вилице и велики зуби прилагођени жвакању тврде хране. Док је Homo erectus развио већи мозак и мање зубе, P. robustus је еволуирао ка још јачим жвакаћим мишићима и већим зубима.

Еволуциона трка за опстанак

Обе врсте су делиле исто окружење, а њихови остаци су пронађени заједно у пећини Дримолен. „Иако знамо да је линија Хомо еректуса која води до нас на крају била успјешна, прије два милиона година у Дримолену је било десет пута више јединки П. робустус“, рекао је Мартин. Фосилни налази П. робустус такође поткрепљују тезу да се и ова врста мијењала током времена.

У поређењу са примјерцима са других локалитета, ови су били већи и снажнији, а откривене су и раније непознате варијације у структури вилице. „Велики број фосила из Дримолена нам даје јединствен увид у микроеволутивне промјене које су обликовале људске претке“, приметио је Мартин.

Студија додатно потврђује да је људско поријекло било сложено и да су различите врсте хоминина живјеле истовремено на истим подручјима, умјесто да су једноставно смјењивале једна другу. Истраживачи напомињу да су у питању релативно мали фрагменти костију и да ће бити потребна даља истраживања како би се потврдили налази.

С обзиром на богатство налазишта, научници се надају да би нова открића могла да објасне зашто је еволутивна линија P. robustus изумрла, док је Homo erectus преживио и вјероватно довео до појаве модерних људи. „Управо током овог периода наши преци су изгледа имали најмање шансе за преживљавање“, закључио је Мартин, преноси Индекс.