Нестало седам милијарди ракова, а онда су се појавили хибриди у рекордном броју

Научници нису очекивали такав развој догађаја, али сада су открили вјероватан узрок ове појаве.

Нестало је око седам милијарди снијежних ракова

Истраживачи америчке Националне агенције за истраживање океана и атмосфере (НОАА) готово сваке године од 1982. истражују дно источног Беринговог мора како би пратили стање екосистема, са посебним нагласком на комерцијално важне врсте чија се годишња вриједност улова мјери стотинама милиона долара.

Када је морски топлотни талас 2018. и 2019. године захватио регију, проузроковао је један од највећих забиљежених помора морских организама. Такви су догађаји повезани са климатском кризом јер океани апсорбују већину вишка топлоте узрокованог стакленичким гасовима.

Научници НОАА пратили су колапс популације снијежних ракова (Chionoecetes opilio). Прије топлотног таласа процјењивали су да их има око осам милијарди.

Друштво

За исту количину минерала морамо да поједемо двоструко више хране него прије 60 година?

Након што су 2020. због пандемије пропустили годишње узорковање, повратком на терен 2021. утврдили су да је преостало тек око милијарду јединки. Топлотни талас драстично је смањио количину морског леда и повисио температуру воде на дну, што је покренуло ланчану реакцију због које су многи снијежни ракови угинули од глади.

Због критичног стања популације Министарство риболова и дивљачи Аљаске први је пут у историји забранило комерцијални излов снежних ракова. Забрана је била на снази од 2022. до 2024. године.

Умјесто снијежних ракова почели да се појављују хибриди

У истом раздобљу научници су у својим мрежама почели примећивати нешто необично: изузетно велик број хибридних ракова. Ријеч је о мјешанцима снијежног рака и сродне врсте Chionoecetes bairdi, познате као Танеров рак. Иако су такви хибриди били познати и раније, сматрали су се врло ријеткима.

Током 2025. године њихова је бројност била чак 13,4 пута већа од историјског просјека. Док су у прошлости чинили мање од 10 одсто мужјака комерцијалне величине, 2025. хибриди су представљали готово половицу свих ракова доступних за излов.

„Научници и управљачи рибарства нису очекивали да ће топлија вода погодовати хибридима. Они су историјски били ријетки у Беринговом мору и врло се мало зна о процесима који утичу на њихову бројност и опстанак“, изјавила је Ерин Федева, биолог за рибарство у НОАА.

Истраживачи сматрају да је пораст хибрида последица смањене конкуренције и грабљивости снијежних ракова.

Зашто су се хибриди толико намножили?

Како би открили узрок ове појаве, Федева и њен тим користили су рачунарне моделе за реконструкцију догађаја.

„Наша студија пружа доказе да је смањење морског леда током топлотног таласа узроковало колапс популације снијежних ракова. То је потом потстакло повећање броја хибрида, вјероватно због мање конкуренције за храну и мањег грабљивог притиска од стране самих снежних ракова“, рекла је Федева.

Ова појава отвара и нова еколошка питања. Када се две различите врсте укрштају, њихови потомци често су неплодни. Ако је то случај и са овим хибридима, њихова појава могла би додатно смањити репродуктивни потенцијал ионако угрожене популације снежних ракова.

Наука и технологија

Руски археолози открили кухињску "лопату" за хљеб са урезаном древном игром

„Врло се мало зна о репродуктивном потенцијалу ових хибрида, па није јасно могу ли се они сами размножавати и постати еколошки независни од родитељских врста. Будући да се овај драматичан пораст догодио у посљедњих неколико година, тек ћемо видјети какве ће бити еколошке последице“, казала је Федева.

Појава хибрида могла би угрозити опоравак снијежних ракова

Нагла појава хибрида створила је и конкретне проблеме у управљању рибарством. Мужјаци хибрида прописане величине службено се евидентирају и изловљавају као снежни ракови, али због своје досадашње ријеткости нису били укључени у моделе за израчун риболовних квота.

Федева појашњава да би Министарство риболова и дивљачи Аљаске могло повећати укупни допуштени улов снијежних ракова како би се обухватио већи број доступних хибрида.

„Ипак, та стратегија углавном није идеална јер носи ризик од прекомерног излова чистих снежних ракова, чија се популација још увијек опоравља од колапса“, закључила је она, преноси Спутник.

Истраживање је објављено у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.