Коришћење мобилног телефона шест или више сати повећава ризик од депресије

"Студије показују да 6 или више сати времена екрана дневно повећава ризик од депресије, док ограничавање друштвених мрежа на око 30 минута дневно може побољшати благостање“, рекла је Матвејева.

Она је објаснила да читање са екрана често подразумијева мултитаскинг због непрестаних обавештења и порука које прекидају пажњу.

"Примамљиво је да пређете да једне на другу картицу или поруку. Ово разбија фокус, а мозгу је теже да темељно обради текст, ухвати контекст и запамти детаље", навела је она.

Упозорава да временом такав образац може да отежа дуготрајно усмјеравање пажње на један задатак и одржавање концентрације.

Стручњак истиче и да приликом читања са екрана често користимо нелинеарне стратегије, попут претраживања по кључним ријечима, брзог помјерања садржаја и процењивања текста на основу наслова. Иако нам такав приступ убрзава проналажење информација, он доводи до фрагментарне перцепције, због чега је теже запамтити детаље и сагледати цјелину.

Како је истакла, студије потврђују да су разумијевање и памћење информација приликом читања са екрана често слабији него када се чита са папира, а та разлика је посебно изражена код сложенијих текстова, преноси "РИА Новости".

Њено мишљење подржавају и резултати једног психолошког истраживања које указује на повезаност прекомјерне употребе мобилних телефона и осјећаја отуђености.

Наука и технологија

Телефон вам се превише грије током пуњења? Провјерите једну ствар

Према налазима студије, штетна употреба телефона подразумева стално пребацивање између апликација, губитак контроле над временом проведеним испред екрана и занемаривање обавеза, што може да буде повезано са лошијим менталним здрављем, нарушеним односима и слабијим академским резултатима.

У једномјесечној студији, у којој су праћене свакодневне навике више од стотину студената, показано је да постоји двосмјерна веза између коришћења телефона и осјећаја нефокусираности. Дани са више времена проведеног уз телефон често су били праћени већим осјећајем отуђености наредног дана, док су периоди досаде и слабије концентрације повећавали вјероватноћу да ће сутрадан више времена бити проведено испред екрана.

Тако настаје зачарани круг: скроловање краткорочно може да ублажи досаду, али дугорочно додатно продубљује проблем. Због тога стручњаци сматрају да није довољно само смањити вријеме проведено уз телефон, већ га је потребно замијенити конкретним и смисленим активностима, попут спорта, хобија, структурисаних обавеза или периода учења и рада без телефона.

(рт балкан)