Рецепт за здраву старост: Научници открили како сачувати снагу и бистрину ума

„Резултат нашег рада је показатељ који омогућава да се конкретној особи унапред каже шта може да промијени у свом начину старења како би и са 80 година осјећала радост живота и вољу за животом, умјесто да дан започиње шаком таблета за доручак“, рекла је Марија Ведунова, један од аутора истраживања, директор Института за биологију и биомедицину Нижегородског државног универзитета „Н. И. Лобачевски“ .

Овај систем заснива се на откривању маркера старења – сегмената „пратећих” РНК молекула који омогућавају идентификацију упалних процеса повезаних са старењем. Тај процес представља кључни аспект старења, будући да је истовремено и посљедица и узрок многих болести повезаних са старењем, објаснила је Ведунова.

Она је навела да је старост генетски „програмирана“ у сваком организму, али да начин на који ће се процес старења одвијати зависи и од епигенетских фактора.

Здравље

Ови симптоми депресије у средњем животном добу предвиђају деменцију у старости

„На примјер, сви знају да је дијабетес типа 2 повезан са генетиком. Ипак, он готово да не постоји у двадесетој години, док га до шездесете године има свака трећа особа. Гени појединца остају исти и са 20 и са 60 година, али се из неког разлога, у одређеном тренутку, успавани гени повезани са болешћу ’буде’. Управо то је епигенетика – резултат интеракције између нашег генома и животне средине”, додала је она.

Ведунова је нагласила да главни задатак истраживања није проналажење нових маркера старења, већ формирање свеобухватног закључка на основу показатеља појединог организма и објашњење пацијенту шта је потребно да уради како би имао здраву старост.

„Открили смо нове маркере на нивоу микроРНК, кружних РНК и метилације генома. Ипак, најзначајније достигнуће је наше откриће да код особа старијих од 85 година које пролазе кроз процес ’успјешног’ старења, одређени класични маркери повезани са старењем једноставно не дјелују. Управо им је то омогућило да надмаше просечан животни вијек, а правовремено моделовање људског понашања помоћи ће да старост буде срећнија и здравија за већи број људи”, закључила је Ведунова.

Систем је заснован на анализи индивидуалних генетских карактеристика, а резултати истраживања представљени су на 15. Међународној мултиконференцији „Биоинформатика регулације и структуре генома / Системска биологија“.

(спутник србија)