Једну ствар обавезно унесите у кућу за Српску нову годину

Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.

Иако је у Србији устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.

Слави се у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним дијеловима Хрватске.

Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији. Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској. У неким деловима Шкотске такође се прославља.

Када су Срби почели да славе Нову годину

Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити. Овај празник добија на значају послије Првог, а поготово после Другог свјетског рата.

Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.

До размимоилажења двије Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.

Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.

Данас се радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима.

Обичаји на Српску нову годину

Православна Нова година назива се још и Мали Божић. Поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице мијесе новогодишњу чесницу, „василицу“.

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсјећајући да се у бројним црквеним домовима обиљежава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василица“ мијесе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Такође, вјерује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током цијеле године имали напретка.