Купили стари вагон из 1934. и направили дом: Данас од тога добро зарађују

Ипак, управо су то урадили Роберт и Кристи, који су купили вагон произведен 1934. године и претворили га у функционалну кућу од око 87 квадратних метара.

Вагон је дуг приближно 25 метара, а његов необичан, узан распоред пар је успио да претвори у простор са дневним боравком, кухињом, трпезаријом, двије спаваће собе, тоалетом и купатилом.

Комплекс вагона

Данас у њему не само да живе већ и зарађују. Роберт и Кристи воде читав комплекс у којем се налази више расходованих жељезничких вагона преуређених у мале смјештајне јединице.

Након што су купили вагон, услиједила је темељна обнова. Конструкција је обновљена и офарбана, а вагон је прикључен на воду и електричну енергију. Највећи изазов био је да се искористи сваки центиметар простора. Будући да је ријеч о веома дугом и узаном објекту, намјештај и просторије морали су пажљиво да се распореде.

У дом се улази кроз оригинална врата вагона. Испред њих налази се спољна платформа коју је Роберт сам направио. Она истовремено служи као степениште, мали трем и простор за одлагање бицикала. На њој су постављени и сто и столице, па породица ту може да проводи вријеме на отвореном.

Одмах након уласка налази се мали тоалет са умиваоником. Тиме су ријешили један од практичних проблема овако издуженог простора до мањег тоалета не морају да пролазе кроз читав вагон до главног купатила.

Ретро дневни боравак подсјећа на прошло стољеће

Дневни боравак уређен је тако да задржи што више првобитног изгледа вагона. Ретро атмосфера посебно долази до изражаја због начина на који је распоређен намјештај. Будући да је простор узан, двије двосјед гарнитуре и помоћни сто постављени су уз бочне зидове, на мјестима на којима су се некада налазила сједишта путника.

Један кауч окренут је према прозорима и погледу на долину, док је други постављен наспрам телевизора. Тако су успјели да добију простор у којем могу да читају, одмарају се и проводе вријеме као у класичном дневном боравку.

Средишњи дио вагона претворен је у отворену кухињу повезану са трпезаријом. Нема класичне преграде, што додатно повећава осјећај пространости.

У унутрашњости су остали бројни детаљи који подсјећају на 1934. годину. Ту су ретро украси на плафону и висећа лампа са вентилатором, док су са друге стране уграђени савремени уређаји потребни за свакодневни живот.

Кухиња није велика, али је организована тако да у њој имају све што је неопходно. Посуђе, прибор и намирнице држе у ормарићима и фрижидеру, чиме се избјегава стварање нереда у ионако уском простору.

За обедовање имају сто за четири особе постављен уз прозор. Породица тако током оброка може да ужива у погледу на околни предео.

Некадашњи кревети на спрат постали спаваће собе

Посебно је занимљива пренамјена простора који је у првобитном вагону служио за кревете на спрат. Од њега су направљене двије спаваће собе.

Главна спаваћа соба налази се иза фрижидера, а настала је спајањем два одвојена одјељка. У њој се налазе брачни кревет и ормар, док се врата отварају бочно како би се максимално уштедјело на простору.

Између двије собе налази се узак ходник са прозорима. Зидне лампе направљене су тако да изгледом подсјећају на оригиналну расвјету каква се могла налазити у старом вагону. Њихова топла свјетлост простор чини пријатнијим и ублажава утисак скучености.

Друга спаваћа соба уређена је на сличан начин. Има брачни кревет и простор за одлагање, а тренутно је намијењена гостима. Међутим, Роберт и Кристи планирају да је у будућности претворе у дјечију собу.

На самом крају вагона налазе се одвојени тоалет и купатило. Тоалет је веома узан, али има додатно освјетљење, умиваоник са ормарићем и прозор који омогућава улазак дневне свјетлости и природно провјетравање.

И овдје су настојали да задрже изглед који одговара старом жељезничком вагону. Купатило има одвојену туш-кабину и добро је изоловано, због чега је потпуно функционално током цијеле године. Ипак, током зиме у њему може бити хладније него у остатку дома.

Иза купатила налазе се врата која воде ка задњој платформи вагона.

Не живе сами

Њихов вагон налази се на великој парцели окруженој травом и брдима. За разлику од живота у граду, око њих нема мањка простора, а управо је природно окружење један од разлога због којих им овакав начин живота одговара.

Ипак, постоје и практичне потешкоће. По намирнице и друге потрепштине морају да одлазе у оближњи град.

Роберт и Кристи нису једини који су одлучили да живе међу старим вагонима. Њихов дом дио је комплекса у којем се налази више расходованих возова претворених у смјештајне јединице. Сваки од њих уређен је на другачији начин и има сопствени дизајн ентеријера.

Како би стари вагон претворили у функционалан дом, пар је морао да прилагоди и инсталације. За воду су искористили постојећи систем који се налазио испод вагона. Додали су потребне доводне и одводне цијеви, као и резервоаре за отпадну воду.

Преуређене су и електричне инсталације. Захваљујући томе, њихов дом не зависи од соларних панела и великих резервоара, какви се често користе код мобилних кућица и сличних алтернативних облика становања.

Оно што је почело као куповина старог и готово заборављеног жељезничког вагона тако је прерасло у нешто много веће. Роберт и Кристи данас воде читав „жељезнички комплекс“ и од изнајмљивања његових смјештајних јединица зарађују за живот, преноси Курир.