Дијабетичар производи инсулин након примања генетски модификованих ћелија

Овај случај о ком се писало у часопису New England Journal of Medicine, означава потенцијални пробој у лијечењу ове болести која погађа 9,5 милиона људи широм свијета.

Дијабетес типа 1 настаје када пацијентов имуни систем уништава ћелије, познате као ''острвске ћелије'' (или излетске ћелије), у панкреасу, које су одговорне за производњу инсулина - хормона који регулише ниво шећера у крви. Овај поремећај може се контролисати редовним дозама синтетичког инсулина, али лијек не постоји.

Евакуисано 750 људи, 3 особе погинуле

Трансплантација острвских ћелија може пружити дугорочнији извор инсулина за особе са дијабетесом типа 1. Међутим, након трансплантације, имуни систем пацијента може препознати нови орган као страно тијело, што покреће реакцију која може уништити трансплантирано ткиво. Због тога пацијенти морају до краја живота да узимају имуносупресивне лијекове, који их чине подложнијим инфекцијама.

Да би превазишли ове препреке, научници из Шведске и Сједињених Америчких Држава трансплантирали су острвске ћелије из панкреаса донора које су генетски модификоване помоћу CRISPR технологије како би се супротставиле одбацивању од стране имуног система примаоца. Ово је први пут да је ова терапија тестирана на људима.

Бивши фудбалски репрезентативац пронађен мртав

Генетско модификовање трансплантираног ткива како би се избјегла реакција имуног система примаоца представља вриједан алат за спречавање одбацивања нових ћелија или органа, наглшавају аутори студије, иако је још у раној фази. У овом новом приступу, истраживачи су користили CRISPR да направе три измјене у генетском коду донираних ћелија како би смањили вјероватноћу имунолошке реакције.

Двије од тих измјена смањиле су нивое протеина на површини ћелија који сигнализирају бијелим крвним зрнцима да ли је нека ћелија страно тијело. Трећа измјена повећала је производњу протеина који спречава напад других имунских ћелија. Генетски модификоване ћелије су затим убризгане у пацијентову подлактицу. Његов организам није одбацио те ћелије, а оне су нормално производиле инсулин. Иако је пацијенту дато мала доза модификованих ћелија и он ће и даље морати да узима дневне дозе инсулина, овај случај указује да се процедура може безбиједно извршити.

Језива несрећа у Коњицу: Цистерна ударила жену, папуче остале на саобраћајници

Сљедећи корак за истраживаче јесте да спроведу накнадна испитивања како би утврдили да ли ћелије могу дугорочно опстати, што би олакшало контролу болести и потенцијално довело до лијечења. Такође, потребно је извршити додатне тестове да би се провјерило да ли ова метода функционише и код других пацијената, пише Live science.