
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Вестов синдром представља ријетку и изразито тешку епилептичну енцефалопатију која у раном дјетињству темељно разорава мозак и оставља катастрофалне посљедице на комплетан психомоторни и когнитивни развој.
Овај синдром, који је средином 19. вијека први описао енглески љекар Вилијам Џејмс Вест, препознаје се по специфичној тријади: инфантилним спазмима, застоју у развоју и драстичним промјенама на ЕЕГ-у познатим као хипсаритмија, преноси ТинкТанк.рс.
Иако је Вестов синдром искључиво болест најранијег узраста која се развија током прве године живота, одрасли могу живјети са посљедицама ове дијагнозе.

Бања Лука
Стиже праћка: Отвара се Мега луна парк у Бањалуци
У највећем броју случајева, како пацијент стари, Вестов синдром природно "мутира" и прелази у још теже облике епилепсије у одраслом добу, попут Ленокс-Гастоовог синдрома (Ленноx-Гастаут). Одрасле особе које су у дјетињству имале Вестов синдром готово уједно пате од трајних и тешких менталних инвалидитета, фарморезистентне епилепсије и потпуне зависности од туђе његе током читавог живота.
Дијагноза се не може открити у трудноћи нити одмах по рођењу, јер се бебе рађају наизглед потпуно здраве. Симптоми почињу тихо и подмукло између трећег и дванаестог мјесеца живота, а родитељи их у почетку често замјењују за обичне стомачне грчеве (колике) или препаднутост:
Изненадни, краткотрајни грчеви где беба нагло савија главу унапред, скупља или шири руке и привлачи кољена грудима.
Грчеви трају свега секунду или двије, али се понављају у серијама од по 20 до чак 100 пута заредом, најчешће у моментима када се беба буди или успављује.
Беба одједном престаје да се смијеши, губи контакт очима са родитељима и заборавља већ научене покрете попут држања главе, превртања или хватања играчака
Ако се ови симптоми занемаре и терапија хормонима (АЦТХ) и специфичним антиепилептицима не започне у првим данима појаве, оштећења мозга постају трајна и неповратна.
Ова сурова дијагноза остала је уписана у историји глобалног медицинског права кроз незапамћен случај у Холандији, гдје је двогодишње дијете, које је патило од Вестовог синдрома, оштећења мозга и неконтролисане епилепсије, подвргнуто законитој еутаназији.

Свијет
Први случај у историји: Еутаназирано дијете од двије године
То је био први званични случај у овој земљи да је прекид живота извршен над пацијентом млађим од 12 година који није био новорођенче.
Извјештај надлежног комитета потврдио је да је љекар поступио уз дужну пажњу након што је утврђено да је патња дјетета била константна и неподношљива, без икаквих изгледа за побољшање стања, чиме су испуњени најстрожи законски услови о овом контроверзном медицинском поступку.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Здравље
3 ч
0
Здравље
21 ч
0
Здравље
1 д
0
Здравље
1 д
1Најновије
Најчитаније
11
03
10
52
10
51
10
48
10
45
Тренутно на програму