Трагови коронавируса пронађени у органима скоро три године након ковида-19

Научници су детаљније истражили ову област након што су открили трагове вируса корона у плућима једног пацијента чак 35 мјесеци након прележане болести.

- Истраживачи су открили РНК (рибонуклеинску киселину) и протеине вируса корона у плућима, гастроинтестиналном тракту, срцу и ендометријуму чак и мјесецима и годинама након инфекције - наводи се у извјештају који је пренијела агенција ТАСС.

Научници су испитали ткиво добијено током операција и обдукција. Користећи ПЦР и имунохистохемију, открили су РНК вируса корона, као и његов шиљасти протеин и нуклеокапсидни протеин. Ови налази указују на то да продужено задржавање вирусних компоненти може да буде један од узрока постковид синдрома, заједно са аутоимуним реакцијама.

Вирусне компоненте откривене су у неколико типова ћелија, а поремећај ових ћелија доприноси хроничној упали, оштећењу крвних судова и неадекватном снабдијевању ткива крвљу.

Идентификована оштећења плућа укључивала су хроничну опструктивну болест плућа, интерстицијалну пнеумонију и тешку фиброзу. Једна пацијенткиња развила је плућну алвеоларну протеинозу након поновне инфекције, а опоравила се након лијечења.

Научници су такође проучавали везу између ковида 19 и напредовања рака. Код пацијената са раком плућа, вирусне компоненте откривене су и у туморским и у ендотелним ћелијама. Утврђено је да аденокарциноми плућа код особа које су прележале ковид 19 имају повећан ниво матичних ћелија рака, што је повезано са ризиком од метастаза и отпорношћу тумора на хемотерапију.

- Постоји хипотеза да вирус корона подстиче прелазак матичних ћелија рака из успаваног, односно стања мировања, у активно стање - цитирана је у извјештају патолошкиња Јелена Шчелокова.

Истраживачи сугеришу да САРС-КоВ-2 може да утиче на развој тумора мијењајући ћелијске сигналне путеве. Међутим, потребна су даља истраживања да би се потврдила ова хипотеза, укључујући поређење стања пацијената обољелих од рака прије и послије ковида 19.

Трагови вируса корона пронађени су и у ћелијама желуца, цријева и јетре. У ткивима дигестивног система стручњаци су идентификовали упалне промјене и подручја некрозе. Међу откривеним болестима били су стеатоза и стеатохепатитис јетре, гастритис, ерозије и чиреви желуца, хронични лимфоцитни колитис и оштећења панкреаса.

Научници наводе да је могуће да је инфекција вирусом корона допринијела напредовању већ постојећих гастроинтестиналних болести. Код пацијената са аденокарциномима желуца и дебелог цријева, стручњаци су примијетили повећање броја и активности матичних ћелија рака, слично промјенама које се виде код рака плућа.

Истраживачи су такође открили промјене у срчаном ткиву повезане са вирусом корона. Неки пацијенти развили су миокардитис и срчану инсуфицијенцију након инфекције. Постковид миокардитис карактерише оштећење васкуларног ендотела, што ремети проток крви до срчаног мишића, а симптоми могу да подсјећају на коронарну артеријску болест.

- Штавише, миокардитис повезан са вирусом корона има своје карактеристике: вирус продире у васкуларни ендотел, оштећујући га и спречавајући крвне судове да нормално функционишу и снабдијевају ткива хранљивим материјама. Због тога клиничке манифестације постковид миокардитиса могу да подсјећају на коронарну артеријску болест. Стога је темељна дијагностика неопходна за прописивање терапије - рекла је Јевгенија Коган, директорка Референтног центра за морфолошке и имунохистохемијске методе истраживања на Универзитету Сеченов, наведено је у саопштењу.

Пацијенти који су се опоравили од ковида 19 захтијевају темељан преглед прије операције срца. Ако упала потраје, постоји ризик да се уграђени залистак неће причврстити.

Истраживачи су такође открили да САРС-КоВ-2 може дуго да се задржава у ендометријалном ткиву – унутрашњој слузокожи материце – и да допринесе развоју поремећаја који доводе до неплодности код жена.

- С обзиром на то да значајан дио оних који су се опоравили од ковида 19 чине млади људи, важно је обратити пажњу на своје репродуктивно здравље у првим мјесецима након болести и на дужи рок - рекла је Татјана Демура, директорка Института за клиничку морфологију и дигиталну патологију на Универзитету Сеченов.

Научници препоручују праћење здравственог стања чак и након благог облика инфекције вирусом корона. Посебну пажњу треба обратити на особе са постојећим здравственим проблемима, јер је најтеже оштећење плућа примијећено код пацијената са хипертензијом, коронарном болешћу срца, гојазношћу и дијабетесом.

Гастроскопија помаже у откривању упалних промјена у желуцу, а компјутеризована томографија (ЦТ) може да открије патолошке процесе у плућима. Рана дијагноза и лијечење могу да спријече развој озбиљних компликација.

Даља истраживања механизама којима компоненте САРС-КоВ-2 опстају у организму, према ријечима истраживача, помоћи ће у разјашњавању узрока постковид компликација и развоју циљаних метода терапије.