Имао је оклоп, живио у муљу и усисавао плијен око себе: Пронађен једини водоземац који је живио у мору

Двије готово комплетне скелетне структуре пронађене су у кинеској провинцији Гуиџоу, а припадале су врсти Gerrothorax maritimus, животињи која је живјела током тријаса, много прије појаве првих диносауруса.

Овај водоземац био је дугачак око 75 центиметара, имао је спљоштено тијело у облику диска, широка уста и коштани оклоп који му је, према мишљењу истраживача, омогућавао да поднесе услове живота у сланој морској води.

- Најважније откриће је да је постојао древни водоземац који је стално живео у мору - изјавио је палеобиолог Рјосуке Мотани са Универзитета Калифорније у Дејвису, један од руководилаца истраживања објављеног у журналу Nature Ecology & Evolution.

Фосили су пронађени у стенама насталим од морских седимената, у близини остатака ихтиосауруса Гуизхоуицхтхyосаурус, морског гмизавца дугог око седам метара, који је у то време био један од главних предатора у морима.

Истраживачи сматрају да је Gerrothorax maritimus живио на морском дну, гдје је из засједе хватао плен користећи усисавање воде. Његова широка уста, облик лобање и грађа грла указују на то да је брзо ширио усну дупљу, стварајући пад притиска који је увлачио воду и плен.

- То је била животиња која је живјела на муљевитом до муљевито-пјесковитом морском дну. Вјероватно је хватала све што би пливало поред ње, попут риба, црва, а можда и главоножаца - рекао је палеонтолог Да-јонг Ђанг са Универзитета у Пекингу, један од аутора студије.

Наука и технологија

Научници можда открили зашто уопште постојимо

Као савремени примјер животиње сличног начина исхране и величине, Мотани је навио ајкулу болничарку, односно врсту ајкуле која живи при морском дну и користи усисавање приликом хватања плена.

Откриће је посебно значајно јер су водоземци, укључујући жабе, даждевњаке и безноге водоземце, углавном ограничени на слатководна и копнена станишта. Њихова пропустљива кожа омогућава размјену гасова и унос воде, али у морској средини ствара озбиљан физиолошки проблем. Када водоземац доспе у слану воду, због осмотског притиска губи воду кроз кожу, што може довести до дехидратације. Због тога ниједна данас позната врста водоземаца не живи у потпуности у морској средини, иако неке могу да поднесу бочату воду, мешавину слатке и слане воде.

Према објашњењу истраживача, Gerrothorax maritimus развио се од оклопљених слатководних предака, а њихов коштани оклоп, првобитно намјењен заштити од предатора, могао је да добије нову функцију када су животиње населиле море.

Тај процес научници називају егзаптацијом, односно коришћењем особине која је првобитно еволуирала за једну сврху за обављање друге функције.

Оклоп је, сматрају истраживачи, ограничавао контакт пропустљиве коже са сланом водом и тако смањивао губитак воде. Животиња је вјероватно уносила морску воду кроз уста, а затим помоћу шкрга уклањала вишак соли.

Научници наводе да фосили копнених и слатководних животиња понекад доспјевају у море након смрти, али да у овом случају хемијски састав костију указује на то да је животиња расла и развијала се у морској средини.

Наука и технологија

Представљен нови хуманоидни робот са руком прецизном попут људске

- Веома необична и симпатична животиња на свој начин - рекао је Мотани, истичући да га је посебно изненадило откриће водоземца који је дјелио морско станиште са ихтиосаурусима.

Истраживачи напомињу да данас постоји више од 8.000 врста водоземаца, али ново откриће указује на то да су током еволуције поједине древне групе успјеле да превазиђу ограничења која су ову групу животиња углавном задржала изван потпуно сланих морских средина, преноси Танјуг.