Не вјерујете својим очима: Симптоми рака који се крију иза обичне прехладе

Ипак, када се одређени симптоми понављају, дуго трају или постају све израженији, важно је не одлагати разговор са педијатром. Управо чињеница да први знаци малигних болести могу да подсјећају на много чешће дјечје болести један је од разлога због којих их није увијек лако препознати у раној фази.

Малигне болести код дјеце разликују се од оних које се најчешће јављају код одраслих, а њихови први симптоми нису увијек очигледни. Због тога је важно да родитељи прате промјене у дјететовом здравственом стању и понашању, нарочито ако се тегобе не повлаче на очекиван начин.

Како истиче професорка Ана Рациборска, чије наводе преноси пољски портал Дзиецко Медонет, лијечење малигних болести код дјеце захтијева свеобухватан и добро координисан приступ. Правовремена дијагноза омогућава да се терапија започне без непотребног одлагања.

Малигне болести у дјечјем узрасту разликују се од карцинома који су чешћи код одраслих. Док се код одраслих често дијагностикују рак плућа, дојке или дебелог цријева, код дјеце су заступљеније болести које захватају крвотворни и лимфни систем, као и тумори нервног система, костију и меких ткива.

Међу малигним болестима које се јављају у дјетињству издвајају се:

• Леукемије и лимфоми – малигне болести које захватају крвотворни, односно лимфни систем.
• Тумори мозга и централног нервног система – могу да изазову главобоље, сметње вида и друге неуролошке тегобе.
• Неуробластом – тумор који настаје из незрелих ћелија нервног система.
• Саркоми костију и меких ткива – међу којима су Евингов сарком и рабдомиосарком.

Узроци малигних болести код дјеце често се разликују од фактора ризика који имају улогу у развоју појединих карцинома код одраслих. У многим случајевима није могуће утврдити јасан узрок, а болест се не може повезати са нечим што је родитељ урадио или пропустио да уради.

Поједини тумори у дјечјем узрасту могу брзо да напредују, али многе малигне болести код дјеце добро реагују на лијечење. Прогноза зависи од врсте болести, њених биолошких карактеристика, проширености и одговора на терапију.

Симптоми рака код дјеце на које родитељи треба да обрате пажњу

Један од највећих изазова у препознавању малигних болести јесте то што се њихови рани симптоми често преклапају са знацима уобичајених инфекција и других здравствених проблема. Због тога ниједан појединачни симптом не треба аутоматски повезивати са раком, али је важно обратити пажњу на тегобе које не пролазе или се понављају без јасног разлога.

1. Дуготрајан умор и изражено блиједило

Ако је дијете неуобичајено уморно, нема енергије за активности које је раније вољело или изгледа знатно блијеђе него иначе, потребно је обратити пажњу на његово опште стање. Овакве промјене могу бити посљедица недостатка гвожђа, инфекције или других честих стања, али се могу јавити и код неких болести крвотворног система, укључујући леукемију. Посебно је важно потражити савјет љекара ако се умору придруже модрице, крварење или дуготрајна температура.

2. Повишена температура без јасног узрока

Температура је честа у дјетињству, нарочито током вирусних и бактеријских инфекција. Ипак, ако се упорно враћа, траје дуже него што се очекује или је праћена другим необјашњивим симптомима, потребно је консултовати педијатра. Љекар ће процијенити трајање температуре, пратеће тегобе и потребу за додатним анализама.

3. Модрице и крварење без очигледног разлога

Модрице су уобичајене код активне дјеце, посебно када трче, играју се и истражују околину. Међутим, ако се појављују неуобичајено често, без познате повреде или на мјестима на којима их дијете обично нема, важно је обратити пажњу. Слично важи за учестало крварење из носа, крварење десни или друге необјашњиве епизоде крварења. Ови симптоми могу имати различите узроке, али понекад указују и на поремећаје крвних ћелија или згрушавања.

4. Болови у костима и зглобовима

Болови у ногама и другим дијеловима тијела често се јављају код дјеце, а могу бити повезани са физичком активношћу, повредама или инфекцијама. Ипак, бол који траје, постепено се појачава, буди дијете током ноћи или се јавља без јасног разлога захтијева љекарску процјену. Посебно је важно обратити пажњу ако дијете због бола почне да шепа, одбија да хода или престане да користи руку или ногу на уобичајени начин.

5. Упорне главобоље и неуролошке промјене

Главобоље код дјеце могу имати бројне узроке, укључујући умор, дехидратацију и инфекције. Међутим, главобоље које се понављају, постају све интензивније или су праћене повраћањем, нарочито ујутру, захтијевају преглед. Додатни разлози за забринутост могу бити новонастале сметње вида, проблеми са равнотежом, необична неспретност или слабост руку и ногу. Такви симптоми не морају указивати на тумор, али их не треба занемаривати.

6. Квржице, отоци и необичне израслине

Увећани лимфни чворови често се појављују током инфекција и најчешће нису разлог за озбиљну забринутост. Ипак, ако квржица не нестаје, увећава се или је праћена другим необјашњивим симптомима, потребно је да је прегледа љекар. Посебну пажњу треба обратити и на необичне отоке у предјелу стомака, врата или других дијелова тијела.

7. Понављане или неуобичајено тешке инфекције

Дјеца, нарочито она која похађају вртић или школу, могу имати више инфекција током године. Сама учесталост прехлада зато није поуздан показатељ озбиљне болести. Међутим, ако су инфекције неуобичајено тешке, дуго трају, често захтијевају медицинско лијечење или се јављају заједно са израженим умором, блиједилом и другим симптомима, важно је потражити савјет педијатра.

8. Нагло мршављење и губитак апетита

Промјене апетита код дјеце могу бити пролазне и повезане са инфекцијама, промјенама рутине или другим разлозима. Ипак, необјашњив губитак тјелесне тежине, дуготрајан недостатак апетита или примјетно погоршање општег стања захтијевају процјену љекара.

9. Дуготрајне промјене у мокрењу и пражњењу цријева

Промјене у навикама мокрења и пражњења цријева најчешће су повезане са инфекцијама, затвором или другим честим стањима. Ипак, ако дуго трају, понављају се или су праћене боловима, крвљу у мокраћи или столици, необичним отоком стомака или другим тегобама, потребно је утврдити њихов узрок.

Важно је нагласити да ниједан од ових симптома сам по себи не значи да дијете има рак. Много чешће постоји друго објашњење. Пресудни су трајање, интензитет, понављање симптома и цјелокупна клиничка слика дјетета.

Шта родитељи треба да ураде ако примијете ове симптоме?

Први корак је преглед код педијатра. Љекару треба пренијети када су се тегобе појавиле, колико трају, колико се често понављају и да ли су се у међувремену погоршале.

У зависности од симптома и налаза, љекар може препоручити додатне прегледе, међу којима су:

• Крвна слика са леукоцитарном формулом – може помоћи у процјени броја и односа крвних ћелија. Ако постоји сумња на поремећај крвотворног система, могу бити потребни размаз периферне крви и додатне анализе.
• Ултразвук абдомена – користи се када је потребно прегледати органе у трбушној дупљи или процијенити одређене промјене.
• Рендгенски преглед – може бити индикован код појединих тегоба које захватају кости или плућа.
• Магнетна резонанца или компјутеризована томографија – примјењују се када постоји конкретна медицинска индикација за детаљније снимање.

Није сваком дјетету са наведеним симптомима потребна додатна дијагностика, нити су сви прегледи неопходни у сваком случају. О њиховом избору одлучује љекар на основу разговора, прегледа и резултата почетних анализа.

Ако налази или клиничка слика укажу на могућу малигну болест, дијете се упућује одговарајућем специјалисти и, када је потребно, установи која има искуства у дијагностици и лијечењу малигних болести код дјеце.

Зашто је важно да се лијечење спроводи у специјализованом центру?

Лијечење малигних болести код дјеце често захтијева сарадњу више стручњака. У зависности од дијагнозе, у терапију могу бити укључени педијатријски онколози, хематолози, хирурзи, радиолози, патолози и други чланови медицинског тима.

Специјализовани центри имају искуство у дијагностици и лијечењу различитих малигних болести у дјечјем узрасту, као и могућност да организују мултидисциплинарни приступ. То је важно јер се план терапије прилагођава врсти болести, њеним карактеристикама, узрасту дјетета и општем здравственом стању.

Родитељи би требало да са љекарима разговарају о даљим корацима, могућностима упућивања и доступним опцијама лијечења.

Како се данас лијече малигне болести код дјеце?

Лијечење малигних болести код дјеце значајно је унапређено током претходних деценија. Код бројних дијагноза могуће је постићи потпуно излијечење, али се изгледи разликују у зависности од врсте болести и индивидуалних околности.

У зависности од дијагнозе и процјене медицинског тима, терапија може да обухвати:

• Хемотерапију – примјену лијекова који уништавају малигне ћелије или заустављају њихов раст.
• Радиотерапију – коришћење зрачења за уништавање туморских ћелија у одређеним дијеловима тијела.
• Хируршко лијечење – уклањање тумора када је то могуће и медицински оправдано.
• Циљану терапију – лијекове усмјерене на одређене молекуларне особине малигних ћелија.
• Имунотерапију – терапијске приступе који користе или подстичу дјеловање имунског система.
• Трансплантацију матичних ћелија крвотворног система – која се примјењује код одређених болести и у пажљиво одабраним случајевима.

Поред терапије усмјерене на саму болест, важну улогу има и потпорна нега. Она може укључивати лијекове против мучнине и болова, антибиотике када су индиковани, трансфузије крвних компонената и друге поступке којима се ублажавају нежељени ефекти лијечења.

Циљ је да се постигне што бољи терапијски резултат, уз пажљиво праћење дјетета и смањење ризика од компликација и дугорочних посљедица.

Када је потребно одмах потражити љекарску помоћ?

Иако многи симптоми захтијевају заказивање прегледа код педијатра, одређене промјене не треба чекати. Хитну медицинску помоћ потребно је потражити ако дијете има отежано дисање, поремећај свијести, изненадну слабост руке или ноге, напад грчева или наглу и изразито јаку главобољу праћену озбиљним симптомима.

Код дјетета које има температуру, изражену малаксалост, неуобичајено крварење или брзо погоршање општег стања такође је важно правовремено потражити медицинску процјену.

Родитељи најбоље познају своје дијете, али дијагнозу поставља љекар

Промјене у понашању, енергији и здравственом стању дјетета понекад су први знак да нешто није у реду. Родитељи зато треба да пренесу педијатру све што су примијетили, чак и када им се појединачни симптом не чини нарочито озбиљним.

То, међутим, не значи да сваки умор, температура или модрица треба да изазову страх од малигних болести. Такве тегобе су честе у дјетињству и најчешће имају много једноставније објашњење.

Најважније је обратити пажњу на симптоме који не пролазе, понављају се без јасног разлога или постају све израженији. Правовремени преглед помаже да се утврди њихов узрок и, уколико је потребно, започне одговарајуће лијечење.

Када је здравље дјетета у питању, најбољи приступ није паника, већ пажљиво праћење промјена и правовремена консултација са љекаром.

(Она.рс)